АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – Сиријац у српској школи

АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – Сиријац у српској школи

SVAKI DAN SE CCUJE SA RODITELJIMA

Сваки мигрант који из Сирије крене пут Европе једна је животна прича. Ипак, чини се да је најтеже деци која су се током пута раздвојила од родитеља. Четрнаестогодишњи Х.О је из Сирије и у Србију је стигао сам. Тренутно је у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи и похађа седми разред ОШ “Вера Благојевић”

Х.О је из Дамаска заједно са родитељима, братом и сестром, пре две године кренуо у Западну Европу. Стигли су до Турске и у Истанбулу остали неколико месеци. Његови отац и мајка решили су да наставе пут, али су одлучили да њега сместе у школски интернат где ће их чекати док не дођу по њега.  Остао је да чека маштајући када ће поново бити заједно, а онда је одлучио да сам крене ка њима. Њега су  волонтери  из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила видели код београдске аутобуске станице и када су сазнали да путује сам, смештен је у Завод за васпитање деце и омладине, на Вождовцу. Одатле је послат у Центар за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи где се налази од средине августа. О томе је одмах обавештен лознички Центар за социјални рад и он је као “дете лишено родитељског старања” од 13. августа, дан по доласку у Ковиљачу, под непосредним старатељством ове установе, а за привременог старатеља одређен је специјални педагог Сања Грујичић. Према њеним речима, имају добру сарадњу са Центром за заштиту и помоћ тражиоцима азила који им пружа психолошку и правну подршку,  а обезбеђују и преводиоце пошто дечак говори само арапски, а у све је укључен и УНИЦЕФ.

– Добили смо информацију да су његови родитељи поднели захтев за азил у Немачкој тако да је поступак у току, али је неизвесно колико ће трајати. Отац је послао новац па смо дечаку купили гардеробу коју је желео и мобилни телефон тако да се свакодневно чује са родитељима. Овде има све услове за живот и иде у школу. Имамо добру сарадњу са Центром за азил и заједно радимо на томе дечак остане овде где му је најбезбедније. Надамо се да ће до спајања са његовим родитељима доћи у скорије време, а да ће он бити стрпљив, послушати наше савете и неће покушати сам да настави пут. Добро је расположен, поштује кућни ред, прихвата савете и чинимо оно што је најбоље за њега, а и отац од њега тражи да остане овде и сачека дан када ће поново бити са својом породицом – каже она.

Мали азилант сам иде у школу где му је за праћење наставе сметња језичка баријера. Научио је да броји до десет на српском, зна неколико наших речи, довиђења, хвала, добар дан, а после подне заједно са другим заинтересованим тражиоцима азила учи српски.

– Овде ми је лепо, имам смештај, редовну храну и према мени су сви добри. Идем у школу где је много мојих вршњака са којима волим да играм фудбал. Најлепше ми је на физичком и ликовном. Мало је незгодно што идем у прву смену, а волим да спавам па ми је тешко да устанем рано. Не знам колико ћу још бити овде, али је све много лакше када знам где ми је породица и што се свакога дана телефоном чујем са њима. Волео бих да што пре поново будемо заједно и једва чекам дан када ћу опет загрлити моје родитеље, брата и сестру – каже симпатични Сиријац.

Александра Ђуровић, саветник за опште послове у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи, каже да је ово други случај малолетног детета нижег узраста које је овде примљено без пратње родитеља, а први да се  малолетник оволико задржао. Х. О. је смештен у приземље да би му соба била најближа просторијама управе,  а са њим је сународник који говори исти језик па се лепо друже.

– Од момента пријема малолетника без пратње родитеља, да би био примљен мора имати потврду о израженој намери да тражи азил у Србији, процењује се шта је у његовом најбољем интересу и у случај се укључује Центар за социјални рад који делује у оквиру својих надлежности. Иначе, пракса је показала да се овде сви кратко задржавају, од три дана па до месец дана, али дете овога узраста до сада најдуже борави код нас. Овде учи српски, похађа школу, а долазе и психолози коју му дају стручну подршку да се што боље снађе у овој ситуацији. Сада се чека процедура да се дете превезе до земље у којој су му родитељи, да поново буду заједно – објашњава она.

Колико ће мали Сиријац још бити у Ковиљачи  за сада се не зна, овде је на сигурном, има све што му треба  и једино мора бити стрпљив  док чека дан када ће поново бити са својима. Иначе, капацитет центр ау Ковиљачи је сто места, тренутно је ту  петнаестак особа и овде одавно нису имали пријем нових азиланата.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )