СКУП САРАДНИКА БИВШЕГ РАДИО “ПОДРИЊА” – Лозница је град наше младости

Спојила их је радијска емисија “Трагом ваших жеља”, а данас се некадашњи њени сарадници са сетом присећају времена када се Радио “Подриње” слушало подједнако у Тузли, Инђији, Брчком, Богатићу, Бијељини или Угљевику. Њихово окупљање у Лозници освежава сећања на лепша времена

Петнаестак сарадника некадашњег Радио “Подриња” окупило се у недељу 6. септембра у Лозници да обележи две и по деценије од свог последњег заједничког сарадничког састанка. Подсећајући се на лепе тренутке, евоцирали су успомене на једну од најслушанијих радијских емисија тог времена “Трагом ваших жеља”, у којој су објављивали прилоге из свог краја, а чији је уредник и водитељ био Властимир Мркоњић, заштитни глас лозничког радија.

– Лозница је град наше младости. Сарађивали смо и дружили се, а Радио “Подриње” и Властимир Мркоњић, доајен ове медијске куће, која је у међувремену приватизована, омогућили су нам да јавност обавестимо о неким догађајима из свог завичаја. У то време смо организовали редовне сарадничке састанке, окупљали смо се из целе Југославије, упознавали и стицали велика и дуготрајна пријатељства – каже Радмила Ђокић из Бијељине, данас позната песникиња.

Први пут после две деценије окупили су се 2010. године и одлучили да се од тада редовно виђају у Лозници, граду који им је остао у најлепшој успомени.

– Ово нам је пети састанак и увек су то пријатна дружења. Остали смо блиски, породице нам се друже, а скупу се радујемо као да је матура – каже Велибор Милић из Шековића.

Када су почели сарадњу са Радио “Подрињем”, многи од њих били су деца при крају основне школе или средњошколци, а оглашавање преко радио таласа за све је био велики доживљај и част.

– То је данас тешко описати генерацијама које користе нове технологије и интернет. Тада је свако од сарадника с нестрпљењем очекивао да буде позван и укључен у директан програм. Схватали су озбилно свој задатак и трудили да буду увек актуелни – каже Властимир Мркоњић, аутор емисије.

Живка Стојановић из Пирковаца код Лопара, почела је сарадњу 1978. године, а на састанцима, све до 1991. окупљало се и по 30 сарадника из свих крајева бивше СФРЈ.

– Дописница нам је била основни вид комуникације. Преко ње смо уговарали састанке и слали информације. Све је било спорије али опет све на време. Данас је све много брже, али на 30 телефонских порука многи и не одговоре – каже она.

Посебно емотивно долазак пред стару зграду Радио “Подриња”, у Поп Лукиној 7, доживљава Рахман Џекић из Живиница (Тузлански кантон).

– Лепо је видети драге људе који долазе из различитих крајева, а државне и политичке баријере, које су неки људи поставили, међу нама не постоје. Лозницу сматрам својим градом, као и Љубљану или било који град бивше Југославије. Желим да све те баријере избришемо и да немамо граница између себе, да људе делимо на добре и лоше, а да се овим дружењем створе добре ствари за наше потомство и покољења. Жао ми је што на овим скуповима нема више колега из Србије – искрен је Џекић.

Дружења сарадника дала су током година и своје плодове у виду склапања љубавних веза и бракова. Едхем и Јасмина Маховкић из Лукавца кажу да за њих ово дружење има посебан значај, док Владан Даниловић из Лознице истиче да сваки овај сусрет код свих изазива огромне емоције.

– Наша жеља је да негујемо пријатељство и надамо се да ће се нашим позивима наредне године одазвати више сарадника са ове обале Дрине, а било их је из свих крајева – поручује Даниловић.

С. Пајић