АЗИЛАНТИ – ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – Од немила до недрага

Река људи који прелазе границе ставила је многе на тест људскости. Србија избеглицама помаже колико може, али у другим земљама наилазе на бодљикаве жице, пендреке и полицијске псе. У окружењу Сирије тренутно је четири милиона избеглица, док их је кроз Србију прошло око 120 хиљада на путу у Европску унију

Судбина трогодишњег Ајлана, избеглице из паклом рата захваћене Сирије, који се са мајком и петогодишњим братом Галипом удавио када је потонуо кријумчарски брод којим су покушавали да се домогну грчког острва Кос, а чије је мајушно тело пронађено на пешчаној плажи у Бодруму, погодила је свет. Потресна слика није, међутим, уздрмала и чиновнике у Бриселу који разматрају могућност да о “хитном деловању” састанче тек почетком следећег месеца. Дотад се река људи из ноћи у ноћ у таласима прелива преко граница. У потуцању од немила до недрага избеглице из Сирије, Авганистана, Еритреје, Јемена, Ирака… на једину топлу реч, оброк и лекарску помоћ наилазе у нашој земљи. Британски амбасадор у Београду Денис Киф пре неколико дана похвалио је Србију што проблем миграната решава “на хуман и европски начин, што је и један од услова на путу у ЕУ” и рекао да је “импресиониран њиховим великодушним и топлим пријемом” овде. Није, међутим, споменуо да његова земља шаље новчану помоћ Француској да појача ограде око тунела који две земље повезује испод Ламанша, нити псе и пендреке који мигранте тамо дочекују. У Шпанији полиција гуменим мецима “смирује” мигранте у притворском центру, а слике македонских специјалаца у пуној спреми под штитовима и са исуканим пендрецима иза бодљикаве жице наспрам људи са децом у наручју грчиле су желудац и најтврђима. Слично их је чекало и у Мађарској. Између пендрека и жица, предах су несрећници проналазили у Србији која растеже своје капацитете да дневно прихвати и до пет хиљада људи. Владимир Петронијевић, извршни директор НВО “Група 484” из Београда, сматра да је стање алармантно и да се не може пронаћи разумевање за поступке појединих земаља ЕУ у овој ситуацији.

– Европа и ЕУ морају успоставити јединствену политику као одговор на ову кризу, имајући у виду да се њени узроци не уклањају, да су одредиште за већину тих људи земље ЕУ и да постоје обавезе које проистичу из међународних уговора и самог европског права да им се пружи заштита. Србија се у овом тренутку суочава са хуманитарном кризом и на мигрантском путу се, можда, највише труди да им помогне – каже  Петронијевић.

Ограде и претње

Срећа је што, за сада, отприлике онолико избеглица колико на југу уђе, толико на северу изађе, а између Прешева и Кањиже креће их се стално још око хиљаду. Очекивало се да до краја ове године кроз Србију прође 30 хиљада миграната, а прошло их је четири пута више! Тридесет хиљада је и број оних за које се процењивало да ће завршити на дну Средоземног мора до краја године, али је, нажалост, извесно да ће и ова црна статистика бити још црња. На мађарској граници направљена је ограда, али није делотворна па се најављује подизање зида или челичне ограде попут оне која Израел дели од Египта. О њеној куповини размишља и Бугарска, а она би их коштала скоро два милиона евра по километру уз раст цене због рељефа. Мађарска је прогласила “стање кризе”, степен испод ванредног, проширила законске могућности за упућивање војске на границу, а илегалним имигрантима запретила затвором до три године. Бесмисленост тих мера очигледна је када се на граници свакодневно хиљаде људи тиска цепајући одећу на бодљикавој жици. Којом ће силом војска дејствовати, у које ће затворе Мађарска сместити толике прекршиоце, а пребројали су 160 хиљада до сада, и ко ће их хранити? Једино решење за њихов смештај било би подизање логора, а у Европи та реч већ више од седам деценија буди посебно ружна сећања. Па и да их сместе, питање је која би држава на свету имала буџет спреман да поднесе трошкове чувања и исхране толико заточеника.

На путу ка “обећној земљи”, најчешће Немачкој, мигранти не желе да губе време. У Србији предахну, а у Мађарској су због лошег третмана били присиљени на тиху побуну и пасивни отпор. Када су им прошле седмице били ускраћени возови ка Аустрији, и када су они који су се закотрљали пругом, скренути са пута и заустављени да би мигранти били одведени у прихватне центре, нису се дали, кренули су пешке, а један Пакистанац изгубио је живот. Они који су били затворени иза ограде центра, покидали су је рукама и уздали се у ноге. Нажалост, ни срећници који су стигли до жељене Немачке, нису одмах осетили благостање о којем маштају. Баш попут парка код београдске аутобуске станице, или хладних подова железничке постаје у Будимпешти, и у Берлину нема места за све па и тамо по парковима спавају чекајући да буду заведени код надлежних, како би се покренуо процес добијања избегличког статуса. И тамо су колоне дуге, а да ли ће нешто попити и појести, углавном зависи од добре воље Берлинаца.

Долази зима

Уколико Мађарска успе да запечати границу, за улазак у шенгенску зону избеглицама ће бити потребан корак више, лево или десно, преко Хрватске или Румуније. Хрватска је географски ближа Западу, али је са Србијом граница изван Срема речна, а пут преко Румуније значио би заобилажење мађарске ограде и прелазак преко целе, за избеглице негостољубиве земље. Постоји и могућност да се, бар док добро не зазими, прегази и хладна Дрина па да се преко БиХ крене на север, али тамо опет чека река. Водена препрека је, уз строге Бугаре, и разлог што се избеглице масовније не упуте преко Бугарске у Румунију. Сада су почели нови изазови, ноћи су хладне и дани све више, почињу кише и брзо ће зима.

– Улазимо у јесен и зиму, што ће утицати да избеглице успореније долазе, али и да се спорије крећу, посебно с најавом блокирања мађарске границе, што ће за нас бити нови изазов. Владин план за хитно деловање мора дати одговор како избеглицама обезбедити смештај и здравствену заштиту пошто ће она због временских услова бити другачијег типа и захтеваће, можда, и смештај миграната у болницама. Све ће то повећати трошкове, изазови су велики и ми то не можемо сами, неопходна нам је међународна помоћ, пре свега из ЕУ – упозорава Петронијевић.

Европа је избегличке кризе постала свесна тек када су слике мноштва људи који се крећу ка нади у бољи живот преплавиле медије и то зато што су прекорачили њену границу. Са друге стране, у Јордану, Либану и Турској у овом тренутку налази се четири милиона невољника који су побегли из Сирије, а докле год рат траје, тај број ће расти.

– Ако погледамо изазове са којима се суочавају те земље, Европа је примила мало избеглица. Проблем је што се узроци кризе не уклањају, рат траје, а мировни процес није на видику. Важно је да ЕУ ради са земљама првог пријема које носе највећи терет, али је најважније зауставити рат – упозорава Петронијевић.

Деловати се мора много брже јер питање је са чиме ћемо се суочити ако сви ти људи потраже спас на Старом континенту.

Н. Т.