УДРУЖЕЊЕ ЗА ПОМОЋ ОСОБАМА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ ”СУНЦЕ” – Сањају своју кућу и већу пажњу

Мада постоји дуже од три деценије Удружење за помоћ особама са сметњама у развоју “Сунце” нема своју просторију, прецизну евиденцију чланства и није довољно видљиво за друштво ни оне који би под његовим окриљем могли да нађу помоћ и подршку

Председница Гордана Павловић Котуровић, каже  да покушава да уради колико може, али да је неопоходно да “Сунце” има запослену особу која би се посветила само активностима удружења.

– Удружење “Сунце” постоји од 1984, а  председник сам од 2008. године Немамо просторије  где би смо се састајали, чували архиву, регистровано је на моју адресу, а овде сам родитељ, председник, књиговођа, рачуновођа, благајник… Нема податка о тачном броју чланова јер се о томе од почетка није водила прецизна евиденција. Сам град не поседује развојно саветовалиште где би се окиру болнице евидентирала та деца и не зна се колико их има, посебно по селима. Стотинак је оних са којима сам  у контакту, а има их сигурно више од 500 на територији града Лознице. Активности са овом децом су се, колико знам, некада одигравале по школама где су дефектолози организовали радионице и  ишла су и  на рекреативну наставу коју су финансирале општине и неке фирме. Сада је друга ситуација и финансирају се само пројекти. Конкурс буде у фебруару, ове у августу, и док се све одобри дође распуст и  онда од тога нема ништа, тако да последње две године нисам ни конкурисала. Чиним колико могу, али је потребан један запослени при удружењу који би се у потпуности посветио њему – каже Павловић Котуровић.

Она је пре четири, пет година писала пројекте за радионице у које би деца са сметњама у развоју могла да се активирају. Према њеним речима, слала је молбу  Центру за социјални рад да им боравак “Сунце”, који је при овој установи отворен у јануару 2008,  уступе после подне да ту одржавају  радионице, као и градској управи, али одговора нема.

– Изнајмила сам локал, плаћала минимални закуп, купила разбој, материјал за сликање и деца су се окупљала три пута недељно и то заиста волела, али није потрајало. Град, односно градоначелник, на чему сам му захвална, нам је помогао пре седам година када је тадашњи Г17 уступио своје просторије за отварање Дневног боравка за децу и омладину са посебним потребама назван “Сунце”. Међутим,  тих 80 квадрата је мало с обзиром на потребе. Одмах по отварању сам тражила проширење простора, италијанска асоцијација “Мирни мост” била је спремна да нам обезбеди око 15.000 евра за адаптацију и опремање проширених просторија, али се то није десило. Било је обећања одмах по отварању боравка да ће се из суседних просторија иселити ДСС и СПО што би уз неискоришћен ходник од 30 квадрата омогућило проширење просторија и допринело боравку већег броја деце и проширење активности боравка “Сунце”. То се није десило до данас – каже она.

Према њеним речима, за боравак “Сунце” чији рад финансира град, евидентирано је 15 корисника из Лознице и један из Костајника, за више и нема  места, а у просеку их долази од осам до дванаест. Тамо би требало да на троје деце буде један запослени, али град то не може да финансира па тренутно раде два стручна лица и помоћна радница.  Корисници у том простору треба да имају трпезарију, собу за одмор, просторију за  физикалну терапију, неку радионицу да се нечим баве. Већи простор би омогућио сусрете са другим удружењима, па и да то буде место где деца могу да се друже после подне јер има оних који  нигде не излазе и то би им много значило.

– Контактирала сам  друге средине и где год боравак припада Центру за социјални рад, не функционише како треба. Најбоље би било када би боравак био при удружењу, а оно да буде јако. Граду хвала на досадашњој помоћи, али можда би могли да нам уступе неки простор. Највише бих  волела када би град имао  плац на коме би уз помоћ добротвора направили објекат у коме би биле просторије удружења и боравак, да има и двориште, место за децу и дружење родитеља, да то функцинише како треба и на једном месту. Оваквој деци је најпотребније дружење. Мој син не воли викенд јер тад нема одласка у боравак “Сунце” које нико од оних који су тамо кренули  до сада није напустио. То место је њихова оаза која им јесте и биће им  потребна. Најгоре ми је за децу из ове групације  који су ван школе, или су је завршили и сада нису нигде пристали и немају контакте. Волела бих да се више рачуна поведе о таквој деци. Ова популација је иначе, невидљива у друштву, они су дискриминисана категорија – каже она додајући да би друштво требало да буде много осетљивије према њима, али и да родитељи буду активнији.

Обећања

Гордана каже да је у разговорима са донаторима из Италије о отварању Омладинског центра било говора да ће у њему бити и једна просторија за децу и младе са сметњама у развоју, али то се није десило. Било је прича да ће адекватан простор наћи и при отварању  новог обданишта на Лагатору, али је боравак остао на старој адреси.

–  Разочарана сам Канцеларијом за младе, не само због просторије већ и зато што не чини више да  повеже ову децу са другим младима, да их укључи у неке активности што би им много значило – каже она.

Т.М.С