РЕВИЈА ФИЛМОВА У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Омаж Александру Саши Петровићу

Специјална болница за рехабилитацију “Бања Ковиљача”, протеклог викенда организовала је 12. ревију документарног и етно-филма “Александар Саша Петровић”. Ове године, омаж чувеном редитељу обухватио је пројекцију три његова филма, а програм су отворили “Скупљачи перја”.

– Кроз ових 12 година доста тога је мењано у програмском садржају ревије, али смо увек били инспирисани делом славног редитеља, чији смо легат смо основали у склопу болнице. Ове године одлучили смо да током манифестације публику подсетимо на његове филмове, а већ за наредне године очекујемо да ће у програм бити уврштени и други аутори, како је био обичај у ранијем периоду – казао је др Александар Јокић, директор болнице.

Свечани почетак ревије употпунио је наступ виолинисткиње Таре Зечевић (12) из Бање Ковиљаче, праунуке Сашиног стрица и најмлађе међу потомцима породице Петровић, а писмо Сашине рођене сестре Радмиле Петровић Чворић, упућено из Париза организаторима и публици, прочитала је Снежана Нешковић Симић, академска сликарка и једна од иницијатора ревије.

– Породично порекло мога брата и моје, по очевој линији води из Бање Ковиљаче. Наш отац Драгомир је као дечак отишао на школовање у Београд и више се није вратио у Бању док се његов брат Миљко, после школовања у Будимпешти, вратио у родитељску кућу, основао своју породицу и ту оставио многобројне потомке. Прича се како је по идеји нашег стрица осмишљена и изграђена целокупна водоводна инсталација у бањи. Саша је био личност изузетне духовне и физичке снаге. Његов дух, лирски и естетски санзибилитет,  хумор и филмски професионализам су препознатљиви у свим његовим филмовима и цењени код његових колега које и даље инспирише. Пред крај свог живота Александар је изразио своје жеље да “филм буде увек самосвојствен, аутентичан, присан са животом и разумљив сваком човеку… Филозофија филма је филозофија живота и зато је бескрајна мука и задовољство стварати филмове”. Саша нас је напустио 20. августа, пре 21 годину – подсетила је у писму његова сестра Радмила и додала да је он од своје двадесете године објавио на стотине есеја, критика о филму и уметности, као и других текстова у националној и светској штампи.

Публика је током ревије видела и филмове “Биће скоро пропаст света” и “Сеобе”.

С. Пајић