Ограда нас неће зауставити

Ограда нас неће зауставити

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

За осамнаестогодишњег Еритрејца Јусефа Холандија је земља снова. Напустио је родни крај, у којем владају сиромаштво и строги режим, и већ више од годину дана путује гајећи наду да ће на одредишту успети да настави школовање

После дуге године путовања од родног града Каркабе у држави Еритреји, на североистоку Африке, осамнаестогодишњи Јусеф стигао је у Србију и кратки предах пре наставка пута ка западу Европе ухватио у Бањи Ковиљачи у Центру за азил. Циљ му је Холандија, а жеља да тамо настави школовање. Путовање у земљу снова млади Јусеф отпочео је илегалним преласком границе са Суданом, а онда даље све до Турске из које сви путеви воде у Грчку, Македонију и Србију, а одавде преко Мађарске право на Запад.

– Нисам имао озбиљнијих проблема на путу, иако сам путујем. Из Еритреје сам кренуо пешке и пет дана сам пешачио, прешао границу са Суданом свестан да повратка нема јер сам као шеснаестогодишњак одлежао осам месеци у затвору код куће у Еритреји због преласка у ту државу. Такав је закон код нас, одлазак у Судан – осам месеци затвора. Код куће су ми остали родитељи и по три брата и сестре – прича Јусеф.

Еритреја је једна од сиромашнијих афричких држава, три четвртине становника је неписмено, а независност је повратила 1993. године одвојивши се од Етиопије после вишедеценијске оружане и политичке борбе. Мање-више по половину становништва чине хришћани, већином православни, и припадници исламске вероисповести, а на власти је Народни фронт за демократију и правду. Упркос томе, демократије и правде мало је у овој високомилитаризованој земљи. Грађани између 18 и 40 година имају обавезу “државне”, заправо војне службе у неограниченом трајању, а колико ће дуга бити, зависи од нахођења званичника. Надокнада коју Еритрејци добијају за то недовољна је за живот, а често су ангажовани у обављању приватних послова за високе официре па и градњу кућа или рад на плантажама, док су жене у “државној служби” неретко изложене сексуалном искоришћавању. Кретање у пограничном појасу забрањено је, због могућности напуштања земље без одслужене “државне службе”, као и у близини рударских копова при чему службе безбедности имају овлашћење, које често користе, да ликвидирају свакога ко се недозвољено нађе у забрањеним подручјима. Економија је у веома лошем стању, чему доприноси принудна мобилизација становништва старости до 50 година, без обзира на то да ли постоји угроженост државе, али и велике миграције становништва, пре свега младих који напуштају земљу избегавајући “државну службу”. Услови у притворским јединицама и затворима су крајње нехумани па многи и не дочекају одслужење казне.

– Живот у мојој Еритреји није лак. Велико сиромаштво влада и нисам имао другог избора него да одем. Немам никакав занат, моја је велика жеља да наставим школовање, да завршим факултет у Холандији и да нормално живим. Немам тамо никога, али се надам да имају програме који омогућавају људима као што сам ја да се упишу на факултете и ишколују се. У Србији је лепо, људи су добри, прихватили су ме фино, први пут ме виде, а добри су према мени, али бих, ипак, желео да одем у Холандију – каже Јусеф.

Пауза у Србији Јусефу је добро дошла да се одмори од дугог и неизвесног пута кроз непознате крајеве и државе потпуно другачије од родне Еритреје, али и да учврсти одлучност да оствари свој сан упркос новим препрекама које се подижу пред њим и хиљадама других сапатника.

– То што у Мађарској подижу ограду на граници са Србијом не занима ме ни најмање. Висока је четири метра? Колико ће бити дубока? Прокопаћемо пут испод ње, ако не будемо могли да је прескочимо, или оборимо. Исећи ћемо је, наћи ћемо начина да прођемо и одемо даље. Нисам прошао оволики пут да бих сад стао. Нећу одустати од свог сна – одлучан је млади Еритрејац.

Н. Т.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )