Зид није никаква препрека

Подизање физичких баријера на граници између Мађарске и Србије није решење, потребна је конкретнија сарадња држава у региону и подршка Европске уније, нарочито имајући у виду чињеницу да највећи број ирегуларних миграната у Републику Србију улази из правца Европске уније  – Грчке (преко Македоније) и директно из Бугарске – каже у разговору за ЛН Снежана Елез, шеф одсека за сузбијање илегалних миграција и трговине људима у Управи граничне полиције МУП Србије

Европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос изјавио је ових дана да се свет суочава са најгором избегличком кризом од Другог светског рата као и да Европа мора да учествује у њеном решавању на цивилизован начин. И док тај “цивилизован” модел решавања избегличке кризе није ни на помолу, све је већи број миграната, азиланата или избеглица, како год звали невољнике који крећу пут Европе из земаља захваћених ратом. У Србију сада дневно улази две хиљаде људи и њихов укупан број од почетка године приближава се бројци од сто хиљада, што нико није могао ни претпоставити само пар месеци раније.

Србија је успутна станица и место предаха

Снежана Елез, шеф одсека за сузбијање илегалних миграција и трговине људима у Управи граничне полиције МУП Србије, објашњава у разговору за ЛН да су Македонија и Бугарска и даље земље из којих највећи број миграната улази у Србију, а да је Мађарска најважнија излазна тачка. Министарство унутрашњих послова је на обезбеђењу државне границе према Македонији упутило додатне снаге граничне полиције и припаднике жандармерије, док се појачане снаге на обезбеђењу државне границе упућене и према Мађарској где се налази више полицијских службеника аустријске полиције, који раде у заједничким патролама са нашим полицајцима, а слично томе је поступљено и на обезбеђењу државне границе и према Макодонији где се крајем јуна укључило и десет мађарских полицајаца са четири термовизијска возила, који такође  осматрају терен заједно са граничним полицајцима Републике Србије.

– Појачаним мерама граничне полиције и других организационих јединица Дирекције полиције (саобраћајна, криминалистичка, полиција опште надлежности и др.) у  првих шест месеци ове године, спречено је 20.725 незаконитих прелазака државне границе,  против 9.279 лица је покренут прекршајни поступак због незаконитог преласка државне границе, а подигнуте су и 404 кривичне пријаве због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи. Током целе прошле године  поднето је укупно 277 кривичних пријава за то кривично дело што указује на висок ниво рада полиције у Србији – истиче Снежана Елез.

Према подацима МУП-а у првих седам месеци ове године 66.428 страних држављана је изразило намеру да тражи азил у Србији,  у колективне центре смештено је 6.975 тражилаца азила, а 486 је поднело захтев за азил. До краја јула издато је 158 личних карата

усвојено је 13  захтева за азил и 14 за пружање уточишта. Од 2009. године до данас 22 лица су добила уточиште, а осам супсидијарну заштиту. Трећина њих  је  отишла даље.

Наша саговорница истиче да је, поред свих техничких и кадровских ограничења која успоравају азилну процедуру, најважнија чињеница да је Србија транзитна земља и да мали број оних који изразе намеру да траже азил заиста то и учине. Већина се не јави ни у центар за азил у који је упућена чекајући везу за даљи пут.

Не види се крај колона

За разлику од пре неколико година када је далеко мањи број азиланата изазивао отпор локалног становништва, данас, нарочито у великим градовима, протеста нема.

– Влада Републике Србије и надлежни државни органи грађанима Србије у вези са избеглицама шаљу првенствено поруке у којима се наглашава чињеница да су они жртве хуманитарне катастрофе која је погодила њихове земље порекла, било да су у питању последице ратних сукоба и дејстава, погрома или велике економске кризе што је довело до њиховог егзодуса и жеље да потраже боље услове за живот  у високоразвијеним земљама ЕУ и апелују на грађане Србије да избеглицама пруже хуманитарну и сваку другу врсту помоћи. До сада нису регистроване појаве које би упућивале на закључак да је овде уочен пораст ксенофобије, напротив, сами мигранти и избеглице су изјављивали да су им припадници полиције указивали помоћ тако што су их водили у најближе домове здравља уколико им је било потребно указати здравствену или другу врсту медицинске помоћи. Поред Црвеног крста и невладиних организација и грађани показују солидарност са њима кроз помоћ у храни, води, одећи, чак су некима омогућили и да преноће у својим кућама – каже Снежана Елез.

А на наше питање колико су оправдана страховања, која се повремено могу чути, да би се у колонама миграната, могли наћи и притајени терористи каже:

– Министарство унутрашњих послова проверава сва сазнања, између осталих и сазнања која се односе на евентуалне припаднике терористичких организација.

По њеним речима, ирегуларне миграције појачале су најаве мађарских власти да ће на мађарско-српској граници подићи жичану ограду и Европске комисије да се планира одређивање квота прихвата тражилаца азила за сваку појединачну чланицу Европске уније.

– Дугорочно посматрано, зид неће променити ништа посебно, јер ће доћи до промене рута кријумчарења људи који су у транзиту преко територије Србије, односно да ће криминалне групе које учествују у ланцу кријумчарења људи, као и сами ирегуларни мигранти, пронаћи нове модусе недозвољеног преласка државне границе. Према информацијама са којима располажемо и у наредном периоду очекује се велики прилив ирегуларних миграната. Зато,  подизање физичких баријера на граници између Мађарске и Србије није решење, потребна је конкретнија сарадња држава у региону и подршка Европске Уније, нарочито имајући у виду чињеницу да највећи број ирегуларних миграната у Републику Србију улази из правца Европске уније  – Грчке (преко Македоније) и директно из Бугарске.

Проблем који Србија, па и владе осталих земаља имају са збрињавањем ирегуларних миграната у овим летњим месецима, неће бити ништа са проблемима који ће доћи са првим спуштањем температуре ваздуха испод нуле. То би могло довести до хуманитарне катастрофе несагледивих размера, па није остало много времена за изналажење “цивилизованог” приступа овој, по многима највећој сеоби људи у новијој историји.

З. Випњић