ДРАГАН МАРКОВИЋ ИЗ ШУЛОВАЧЕ – Вратио сјај старој “четворци”
Лозничанин Драган Марковић, заљубљеник у старе аутомобиле, за само три месеца потпуно је преуредио половног “реноа 4”, тако да се данас поноси његовим изгледом, а одушевљење не могу да сакрију ни комшије, пријатељи и пролазници, који застају да се диве новом изгледу популарне “четворке”.
– Аутомобил сам купио пре пет година од првог власника, пензионера из Бање Ковиљаче, када је на километар сату било забележено 84.000 пређених километара. Возио сам га и ја редовно, тако да је сада километража већ на 103.000. Платио сам га 300 евра и није био у лошем стању, лимаријски солидан, мотор такође, али је под био прилично пропао. Тако сам и почео, најпре са ојачањем пода, али сам онда, уз наговор пријатеља, одлучио да га потпуно средим, офарбам и доведем у ред – прича Драган, по струци ауто-механичар, којем и други занати иду од руке.
Све на “реноу” било је у фабричком стању, тако да су ово биле прве озбиљније интервенције после 1983. године, када је аутомобил произведен.
– Највише времена утрошио сам на сређивање пода, али све друго на аутомобилу је фабричко, од мотора до украсних лајсни. Чак и сијалица за осветљење унутрашњости возила је оригинална и исправна. Имао је крем боју, а ја сам одлучио да га освежим, да буде жут са белим детаљима. Сад је доста атрактивнији и задовољан сам његовим изгледом – поносан је Драган.
Како каже, продужио му је век за десет до 15 година и сматра да на њему нема више шта да се ради. Оно што га је посебно изненадило током сређивања “реноа”, то је квалитет његових делова, посебно цев ауспуха, која и после 32 године нигде није корозирала и изгледа као да је јуче изашла из фабрике. На питање да ли, можда, планира да сада прода свог “жутог лепотана”, Драган каже да га није с том намером сређивао.
– Узео сам га за себе и да ми користи када идем у риболов јер сам страствени риболовац. Истина, већ долазе људи и нуде ми неке новце, али ја сам се заљубио у овај аутомобил и неђу га продати. У сваком случају вредност му је сада барем десет пута већа од оне по којој сам га ја пазарио – тврди Драган.
Он, иначе, воли старе аутомобиле, поседује и старог “фићу”, којег намерава током наредне зиме да среди. Легендарни “фића” је 1985. годиште, последња серија, такође је у фабричком стању и први пут ће бити рађен. Драган већ неко време вози “ауди 80”, који је 1989. годиште и, како каже, углавном је имао старије моделе. Све сам ради, у својој гаражи, уз повремену помоћ пријатеља и своје породице, сина Александра и супруге Славице, који имају разумевања за његову страст према старијим четвороточкашима.
С. Пајић
