ОД КОСТАЈНИКА ДО КОРЕНИТЕ – Засејали затровану земљу

ОД КОСТАЈНИКА ДО КОРЕНИТЕ – Засејали затровану земљу

Loznica02 zasejali zatrovanu zemljuzasadi pored sive kostajnicke reke foto s.pajic

Од Костајника до Корените, на многим парцелама које су од прошлог маја биле под сивим муљем с јаловишта на Столицама, зазеленео се нови кукуруз, док на некима и данас стоје пожутеле стабљике уништене прошлогодишњим недаћама. Неки мештани су успели да скину муљ са њива, а на неким све стоји као да је јуче протутњала подивљала сива река

Поред бројних апела и упозорења из локалне самоуправе да не користе своје парцеле за узгајање пољопривредних производа, због загађења земљишта тешким металима, много је њива на потезу од оштећеног јаловишта некадашњег рудника антимона “Столице” у Костајнику, низводно до Корените, које су мештани засејали кукурузом или неком другом културом. Претрпели су штету од поплава, клизишта или сивих наноса јаловине, који су на неким парцелама достигли дебљину већу од 70 центиметара, али су нека газдинства успела да сопственим залагањем њиве припреми барем делимично за сетву и засаде воћа или поврћа. Надали су се помоћи државе, али када су видели да време тече много брже од конкретних мера санације штете, неки су узели ствар у своје руке и почели да сређују своја имања од којих им зависи егзистенција. Свесни да је земља затрована, неки су скидањем сивих наслага покушали да врате живот на своје њиве, док има оних који из различитих разлога то нису могли ни да покушају.

– Мој брат Милојко желео је да обнови малињак који му је уништен, али није успео. Није добио чак ни саднице које је држава делила, сам је купио неколико, али се нису примиле. Овде смо на пар метара од привремене бране која нас штити од јаловишта и у сталном смо страху шта ће донети ноћ и нова киша. Он има своју породицу и кућу, новију, а ја живим у кући коју је мој деда сазидао пре 80 година, може је и јачи ветар одувати. Надам се да неће бити нових невоља и да ће се ово једном поправити. Нажалост, сива река тече и  неће скоро стати – прича Зоран Јовановић из Костајника.

Километар низводно, друмом ка Коренити, Ненад Лукић има кућу с једне, а плац од двадесетак ари са друге стране пута. Кућа је у вишој зони, па ту није било проблема, али, како каже, пластеник, малињак и плац са кукурузом и поврћем прошлог маја је уништен, поплављен и прекривен сивим песком с јаловишта.

– Имао сам засађену малину, кромпир и друго поврће, и све је пропало од поплаве. Јад је настао кад се вода повукла а плац постао сива пешчана површина. Све је уништено после пуцања бране на јаловишту – каже Ненад.

Већ почетком јуна засукао је рукаве и сам почео да уклања нанос јаловине с плаца. Било га је преко 70 кубика, на неким местима више од 40 центиметара дебљине.

– Скидали смо ручно тамо где није могла машина, а камиони су одвозили. Пластеник је био затрпан, а чишћење ме коштало око 60 хиљада динара. После сам довукао осам камиона нове земље и поново посадио парадајз, кукуруз, кромпир и нешто малине. Нико није долазио да узме узорак земље, да испита каквог је квалитета. У пластеник сам јесенас ставио креч, и ту је земља здрава, а како је на другим местима, не знам – прича Никола, додајући да производе користе за своје потребе и да их ни пре нису продавали на пијаци. Многи мештани сматрају да им се током деценија живота у близини јаловишта организам привикао на присуство опасних материја и не хају много на упозорења надлежних. Не желећи да се фотографишу, неки кажу да морају да живе, па макар и са металима у организму јер “другог избора немају”. Додају да оно што произведу сами и потроше, а да често морају и да докупљују, поготово сада, када су им њиве разорене.

С.П.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )