У ПОРОДИЦИ ПЕТРОВИЋ – За свако дете – коза ојари по једно јаре

Коза коју гаји породица Петровић ојари сваке године онолико јарића колико у том тренутку има мале деце у кући. Пет деда Милојкових унука имају по једно јаре с којим се играју, а цела кућа током године има обезбеђено млеко и сир од благородне козе Црнке

Када је прошле године коза Црнка ојарила четворо јарића, у домаћинству породице Петровић из Лозничког Поља поверовали су да то није случајно и да коза прати ширење њихове фамилије јер је газда Милојко у то време имао и четворо унучади. Међутим, када је Петровић пре четири месеца добио још једно унуче, а Црнка пре петнаестак дана ојарила петоро јарића, веровања су постала још чвршћа.

– Реткост је да коза ојари толико јарића, али код нас се дешава да колико имамо унучића, толико добијемо јарића – каже деда Милојко.

Његов син Милан прича да су козу купили 2008. године од пролазника који није успео да је прода на пијаци, није много коштала, а обезбедила им је редовно снабдевање квалитетним козјим млеком и сиром.

– Само прве године ојарила је једно јаре, а када је ојарила троје, у нашој кући било је троје мале деце, све мушкарци јер мој брат Драган и ја још немамо ниједну девојчицу. Онда се десило да коза следећи пут ојари четворо, а толико је било и деце у нашој кући. Још једном је поновила четворке, а када је недавно брат Драган добио сина Василија, ми смо у шали рекли да би ваљало да и коза ускоро ојари петоро јарића, што се пре петнаестак дана и десило – прича Милан.

Он половином августа очекује принову, треће дете, а да ли ће и за њега коза Црнка обезбедити јаре, видеће следеће године. Било би јој то двадесет треће по реду. Петровићи кажу да коза није захтевна за гајење а да велику радост представља и деци, Урошу (10), Николи (8), Растку (5), Гаврилу (2,5) и малом Василију, који су сваком јарету наденули име и по цео дан са њима јурцају по дворишту и башти. Урош обожава јаре Прашка, Гаврило се највише игра са јаретом којем је дао име Муња, а ту су још и Мрвица, Цветко и Цветка.

– Коза Црнка није расна већ обична, домаћа, али је, показало се, благородна и унела нам је додатну радост у кућу. Редовно је водимо на парење у Липнички Шор, код партнера чији је газда Свето Грујић – каже деда Милојко.

МЛЕКО ЗА ЗДРАВЉЕ

Петровићи посте све постове, а у међувремену за њих једанаесторо током године увек буде довољно козјег сира и млека, у неким периодима и по осам литара. Често га шаљу пријатељима и рођацима у Београду, а, како кажу, мелем је за бронхитис и неке друге здравствене тегобе. Објашњавају да је најквалитетније млеко после муже, док још није прокувано.

С.Пајић