ЦРКВА НА ЛАГАТОРУ – ИКОНОСТАС ОВЕ ГОДИНЕ
Упркос тешким временима, храм на Лагатору полако, али сигурно, иде ка дану када ће и његов горњи ниво бити освећен за богослужбену употребу. Мајстори су наставили унутрашње радове и полако се остварује оно што је планирано да се обави у овој години. Према речима лозничког свештеника Милоша Петровића, на Цркви Вазнесења Господњег, која доминира на некадашњем имању Вука Караџића на Лагатору, започетој средином 2002, завршено је више од 70 одсто грађевинских радова и преостали су углавном фини радови.
У цркви је постављено подно грејање и следи постављање мермерног пода.
– Важно је да радови трају и да храм полако поприма свој коначни изглед. Мермерни под ће бити само у једном делу, углавном олтарском, и следи постављање иконостаса када се то уради. Иконостас је завршен, то је дуборез, има три и по метра висине и 13 метара ширине, и урадио га је покојни професор Слободан Перовић. У току године планирано је и да се црква застакли, односно постави столарија, чиме би се потпуно спречио утицај ветра и кише на њену унутрашњост. Претпоставља да ће освећење цркве за богослужбену употребу бити почетком 2017, али није искључено да то буде и нешто раније – каже Петровић.
Храму касније следи осликавање, предвиђен је и један део за мозаик, али то је посао који ће сигурно потрајати најмање десет година. Мада су времена економски тешка, храм напредује, а градња се највећим делом финансира из добровољних прилога верника, али и наше дијаспоре и свештенства. Петровић каже да је у последњих девет година свештенство лозничке цркве даровало више од сто хиљада евра за нову цркву на Лагатору. Иначе, свака помоћ је добродошла како би прва лозничка црква која се гради после 1873. што пре била завршена.
Храм на Лагатору је у византијском стилу, са четири кубета и криптом под читавом црквом површине од 520 квадратних метара, тако да ће у две етаже храм имати укупну површину већу од хиљаду квадрата и по корисном простору после храма Светог Саве на Врачару и цркве Светог Марка у Београду, бити трећи у Србији. Црква је по много чему јединствена, па и по томе што је Лозничанин, архитекта Видоје Павловић из њене унутрашњости “избацио” све стубове па је ослоњена на спољне зидове. Иначе, од краја 2006. у крипти храма се обављају богослужења, причешћа, венчања и крштења тако да богомоља “живи” иако није потпуно завршена.
Црква Вазнесења Христовог центар је будућег насеља на Лагатору. Када је започета, на великој ледини није било ничега, а до данас су саграђени зграда за војне инвалиде, олимпијски базен, неколико улица, обданиште, парковски комплекс, више стамбених зграда. Поред храма започет је и духовни центар од око 3.500 квадратних метара од којег је до данас урађено 30 одсто посла и тражи се начин за наставак финансирања даљих радова.
Т. М.С
