МИЛИСАВ АЛИМПИЋ ИЗ БРАДИЋА ДОБИТНИК ПРИЗНАЊА ЗА ПЛЕМЕНИТОСТ – И ПОСЛЕДЊИ ДИНАР ДАО ЗА АМБУЛАНТУ

У традиционалној акцији „Вечерњих новости“, „Најплеменитији подвиг године“, чија је завршна свечаност одржана у среду 52. пут, додељене су четири златне и 13 специјалних плакета за најхуманија и несебична дела у прошлој години. Међу добитницима је и Милисав Алимпић (85), пензионер из села Брадић који је сву своју животну уштеђевину уложио у уређење амбуланте у овом селу.

Зграда амбуланте којој је пре педесет година ударио темеље била је оронула па је требало да се реновира од темеља до крова, а двориште запуштено и неограђено. Захваљујући Милисаву, она је сада једна од најуређенијих амбуланти у нашем крају, његовим тешко стеченим новцем урађена је нова фасада, окречени унутрашњи зидови, поправљени олуци и постављена ограда око амбуланте. Алимпић је за уређење амбуланте издвојио 300 хиљада динара што је више од његове годишње пензије. Штедео је од уста, а када је уштеђевину потрошио, куповао је материјал чековима на одложено плаћање. Све време је био уз мајсторе и надгледао их како би све било под контролом. Када су радови били завршени, за њега су наступили месеци штедње  док није исплатио све рате, али није му било тешко и сада му је, како каже, срце пуно. Иако су за њега врата свих ординација била отворена, он је ипак желео да амбуланту у свом селу уреди на најбољи начин. И успео је.

Од њега у Дому здравља оволику жртву нико није тражио, надлежнима је само рекао  да је уређење амбуланте у његовом селу његова брига. У знак захвалности за уложен труд, приликом отварања амбуланте директор лозничког Дома здравља др Зоран Николић овој вредној старини уручио је захвалницу. Примајући је Милисав није могао да задржи сузе. Како је тада изјавио, помагаће своје место и Дом здравља док год је жив.

Још теже му је било у среду у Скупштини града Београда док је примао признање за „Најплеменитији подвиг године“ и када му се глумица Рада Ђуричин, чланица жирија, обратила речима: „Ви сте Србија коју ја волим“.

– Још сам пун усхићења, нисам ни сањао да ћу доживети овако нешто а посебно не  у Београду, граду у који сам као четрнаестогодишњак ушао са својом IV Војвођанском бригадом када је он ослобођен – изјавио је Милисав је за ЛН.

Своје задовољство и захвалност исказао је у петоминутном говору који је у више наврата прекидан аплаузом. Говорио је дуже и од академика Матије Бећковића, председника жирија, али му то нико није замерио.

В. М.