НАШИ СМО – ШАМАР
Већ седам дана добар део јавности у Србији забавља се случајем А. М. Жујовић – В. Станојевић. Она је фитнес инструкторка, он водитељ ружичасте телевизије. Пажњу српских таблоида и ФБ заједнице скренули су њеним објављивањем фотографије на којој се виде модрице на лицу, и поруке: “Нисам Ријана, али ни ти ниси Крис Браун, а што је најгоре ово је Србија, земља где нико не одговара за своја дела”. Изненађеност медија је трајала сасвим кратко, већ наредног дана утврђено је да ипак није реч о кампањи против насиља над женама, како се првобитно мислило, и да су модрице рукопис сладуњавог водитеља, напола супруга. И кренула је лавина. Таблоиди су се утркивали ко ће открити више појединости, жртва партнерског насиља постала је жртва скарадног сензационализма и свих фрустрираних читалаца интернет издања таблоида где се дозвољава све што у разговору пристојних људи није дозвољено. Из дана у дан на страницама такве штампе откривани су “разлози” због којих је водитељ пребио своју девојку са којом се венчао у Л. А., јавне личности са естраде су се утркивале у изјавама, многи дајући отворену подршку њему, наравно. Истовремено нимало отржњујуће нису деловале информације да је у Србији прошле године убијено 26 жена, да је пет убијено у јануару, а једна од њих и жива спаљена. Док су медији били заокупљени случајем насиља међу естрадним личностима, у околини Младеновца још један муж је убио своју жену, а једну осмогодишњу девојчицу покушао је да силује одрасли насилник. Ако медији траже и објашњавају разлоге за насиље, ако њихови веб-администратори дозвољавају најприземније вређање жртве и величање насилника, ако водитељ емисије у коју су из неког разлога доведени и једно и друго пита девојку да ли су њене модрице праве, чему могу да се надају анонимне жртве насиља? Највероватније да ће њихови партнери све то доживети и као своју сатисфакцију и оправдање што су били натерани да их туку. Знате ону чувену реченицу из филмова када муж разбије главу жени па јој каже: “Види шта си урадила”. У свему овоме, једна ствар делује посебно забрињавајуће, извлачење погрешних закључака из све чешћих објава јавних личности, углавном са естраде, да су биле жртве насиља. Оне то раде, углавном, зато што је то уобичајен гест свих познатих у свету, али у мисији да се покаже да жртва може бити било ко, да се насиље јавно осуди и да насиник добије заслужену казну. Код нас већ двадесетак година извитоперена естрадна дружина васпитава генерације младих. За девојчице највећи узори су познате певачице, оне живе по диктату стихова њихових песама у којима алкохол тече венама и у којима љубав има своју цену, а прељуба навику. У то може да се увери свако ко искрено разговара са децом или прошета суботом поред познатих места за излазак. Да ли ће оне после ове сеансе јавног оправдања насиља извући закључак да си риба, ако те фрајер туче? Бојим се да смо на корак од тога. Ту врсту одговорности и свест о трагичним последицама некажњивог насиља над женама у стварном животу треба да имају сви који иступају у јавности, било да су жртве или коментатори таквог догађаја. Просто је – нема оправдања или било каквог објашњавања и трагања за поводима насиља, ругања жртвама и симпатија за насилнике. Осуда и тачка!
Судећи по развоју догађаја, водитељ би могао да прође некажњено пошто брак није склопљен и у Србији, што није пријављен на адреси своје партнерке, па то не спада у породично насиље и зато што је омодрио затвореном него отвореном шаком. То ће се третирати као нарушавање јавног реда и мира, а на савест, руглу извргнуте, жртве остављено је да ли ће да покрене тужбу. Сумњам да ће то учинити, не бих се изненадила и да “љубав победи на крају”, али све ово што се догодило пало је као тешки шамар на образ свих других жена чије дугогодишње трпљење завршава у читуљама.
Зорица Вишњић
