НАШИ СМО – ПРЕЖИВЕТИ ЈАНУАР
Не знам како вама, али мени се овај јануар одужио и никако да прође. Нешто треба урадити и овај месец другачије уредити јер га је из године уз годину све теже преживети. Колико год се припремао, начисто ме уништи, прегази ме као брзи воз па се састављам наредних неколико месеци. Прво човек мора да преживи невероватне количине хране. Гозба за дочек нове године, ваља се, трпеза треба да буде пуна, па онда Божић, где ћеш без печенице, а уз њу иде још толико тога, па онда ето и Српске нове године па и тада треба нешто замезити. Све у ритму од по седам дана, а у њега се уклапа и Јовањдан, без обзира на то да ли славите или идете на славу. Килограми се лепе, холестерол закрчује крвне судове, самоубиство на дуже стазе кашиком, а највише виљушком. Друга ствар је финансијске природе. Јануар већини у новчаницима направи такву промају да многи тај пропух не могу да зауставе месецима. Купуј иће и пиће, новогодишње, божићне и славске поклоне, ако улети и неки рођендан, тотална пропаст, па колико год да сте уштекали, ако то још неко поштен уопште може, оде све па се неки мост и кутија испред вас све чешће појављују као последњи излаз из новчане дубиозе. Ако сте били такве “среће” да овог јануара имате и кредит у “швајцарцима”, онда сте га баш надрљали. Видим ђаци на распусту ставили на фејс фору “зауставите јануар”, па се мислим, луда децо, не заустављај га него нека иде с милим Богом. Од децембарске до јануарске плате нема месец, него мееееесееееец дана. Никад дочекати. Додуше, кад стигне, оде одмах јер ваља покрити јануарске рупе настале у “кућном буџету”, ако то уопште још ко има. Јануар има и тај трећи понедељак, то је био овај сад, који је најдепресивнији дан у години. Такав је да га зову “тужни понедељак”. Читам да га је пре десет година установио неки академик Клиф Арнел. Приликом одређивања овог дана узео је у обзир мноштво фактора који би могли да нас депримирају попут стања на банковном рачуну, времена, стопе развода и слично. Истраживачи су минулих година пратили милионе твитова на твитеру и открили да се на овај дан број негативних постова повећава за пет пута. Трећег понедељка у години, наводно, осећамо општи пад у мотивацији, празнична еуфорија је прошла и враћамо се на посао и свакодневну рутину тако да већина тог дана не жели да устане из кревета. Можда то важи за западњаке, али познајем многе који се понашају као да им је сваки други дан “тужни понедељак” и ретко кад чило ђипе из постеље. Када се окренете око себе, можете их разумети, јер у земљи Србији није тешко наћи разлоге за то. Када човек прочита да је просечна потрошачка корпа за новембар прошле године износила 66.119 динара, не теши га много податак да је јефтинија за 187,8 динара у односу на октобар, како објави Министарство трговине. За покриће те просечне потрошачке корпе било је потребно 1,50 просечних зарада, а за покриће минималне корпе од 34.348 динара, 0,78 просечне зараде. Бато, просечна корпа 66 ‘иљадарки, минимална 34, па многима је плата мања од износа минималне корпе, али су живи, иду у трговину, а како то, никоме није јасно. Када би просечан, поштен Србин ставио на папир колико је потрошио у јануару, изненадио би се и ни под мукама не би умео да објасни откуд њему толике паре. До краја месеца остало је осам дана, а онда долази најкраћи месец, мислим баш је кратак за та два-три дана, када ћемо покушати да извидамо ране финансијске и “здравијом” исхраном намучени организам очистимо од онолико меса и колача које потаманисмо. Заокупљени како да преживе јануар многи се уопште нису забринули што над Томином Баточином “лету авиони”, што она “новина” порно глумицу представи као председницу “лијепе њихове”, што се води бој за “Трепчу”. Има народ својих брига, а да нам се јануар огади, довољни су били рачуни за грејање од којих неки добише мигрену и схватише да им је репертоар псовки баш широк.
Јануар сигурно пролази. Остаје нам да се као боксер после нокаута приберемо и што пре колико-толико станемо на ноге. Онда да прегурамо још 11 месеци до те 2016, а тада ће све бити боље. Још само 342 дана, или можда ипак нешто више.
Т.М.С
