НАШИ СМО – ЗАУСТАВНА ТРАКА
“На младима свет остаје” и “Деца су наше највеће благо” чули смо толико пута да је то потпуно излизано и отрцано. Ипак, какви су ти млади на “којима свет остаје” и да ли се понашамо према деци као да су наше “највеће благо”.
У свакодневној трци ауто-путем живота немамо, изгледа, времена да скинемо ногу са гаса па поред нас ствари пролазе таквом брзином да их и не примећујемо. Одавно је час за зауставну траку, да станемо и осврнемо се око себе. Новинске хронике препуне су текстова о погибији младих, у саобраћајкама се гине толико да једна смрт малтене и не оставља неки утисак. Све се заврши на коментарима “страшно” и иде се даље до нове погибије. Млади већ годинама “излазе” око поноћи, у време када се некада враћало кући, а алкохол и енергетска пића пију као воду. Девојке, са деколтеима до пупка и микро минићима, не заостају, напротив, чак можда и предњаче, у пражњењу чашица у односу на вршњаке. Ко не верује, нека оде на фејс и види слике из ноћног живота. Младост је једна и треба да се проживи, али не као да је сутра смак света. Они који неће да се “убију од пића”, неће да се враћају кући пред свитање, хоће да буду добри ђаци и студенти, данас су у проблему. Нико неће да буде “штребер” и “мамина маза”, срамота је бити нормалан и тај тренд траје ли траје, а нико да повуче ручну иако хрлимо у провалију. После сваке трагедије надлежни се по медијима мувају неколико дана, пооштравају законе, измишљају небулозе и то увек тако да не сагледају комплетан проблем. Све по принципу свако чудо три дана, па онда ново лудило. А ствар је, можда не лака, али проста. Родитељ сам па могу да кажем – за скоро све су криви родитељи. Не могу васпитање да преузму школа ни улица, већ морају мама и тата, а не да им је неко други крив за све глупости њихових “анђела”, али у томе мора помоћи држава. Нека надлежни, инспекције, полиција и остали примене одредбу о прописаном радном времену кафића, дискотека, ресторана и сличних места. Три ноћи нека све позатварају у поноћ, односно у један викендом, и нека ребну газде које то не поштују и готово. Онда млади неће излазити у поноћ кад немају где да оду. Нека се примени забрана продаје алкохола и цигарета млађима од 18 година. Онда неће моћи да купују пиво, вино и слично као лизалице. Међутим, у пракси родитељи, као и наставници па и учитељи, шаљу децу да им купују цигарете. Девојчице и девојке у школу или град одлазе обучене као кафанске певаљке, више голе него обучене јер школе не поштују пропис о томе како ђаци треба да изгледају на настави. Када би се примери добрих младих људи, вредних, радних и васпитаних истицали и подстрекивали, када би та деца видела да се то цени, да ће када заврше школовање добити посао онда би се ствари вратиле у колосек. Овако, они који реше да се образују и схвате да вреде, чим добију диплому, одлазе преко да живе као нормалан свет. Неће да остану тамо где ће радити за бедну плату и стрепети за сутра, где њихов незапослени вршњак вози “бесна кола” иако цео дан статира по кафићима. Нико не хаје за ове ствари и на крају ће све што вреди отићи преко, а у овој држави остати они који су у годинама када је касно да оду и ловци у мутном “алергични” на рад, ред и законе. Одавно је прошло пет до 12 и треба одмах кренути у акцију да нормалне ствари постану већина, а оно што је сада “ин” буде постављено на право место. Предуго овде трају времена када паметни заћуте, а исплива шљам, и крајње време је да се позиције замене. Време је да се прича о младим и успешним људима, а не о натрћеним старлетама (шта је то уопште?) и где је која певаљка гурнула силиконе и ко је кога, кад, где и како.
Можда изгледа да је битка изгубљена, али рат још није. Мора се младости дати нада и отворити хоризонти да није све у бахатости, изласцима у ситне сате, опијању и лудовању без мере. Морају знати да живот није фер и да се грешке из младости плаћају са каматама. У томе им морају помоћи родитељи, а држава их подржати у томе да би они сутра њој помогли, а не бежали из ње док нас не остане за под једну шљиву. Мислите о томе.
Т.М.С
