СКУПШТИНА ГРАДА – УСВОЈЕН РЕБАЛАНС БУЏЕТА
У дводневном заседању Скупштине града, одборници су усвојили извештај о остварењу буџета града за првих девет месеци и донели одлуку о његовом ребалансу којим је буџет умањен за 355 милиона динара. Због недостатка новца другог дана заседања није било телевизијског преноса а одборници нису добили дневнице
Првог дана заседања одборници Скупштине града усвојили су извештај о остварењу буџета града у првих девет месеци и план ребаланса буџета. Према речима Вере Унковић, начелнице Одељења за финансије и друштвене делатности приходи буџета града остварени су са 53,98 одсто а расходи са 48,64 одсто. У односу на план, највећи проценат изршења односи се на трансфере и донације од републике у износу од 76 одсто док су приходи од пореза остварени са 50,72 одсто. Због недовољног пуњења буџета донета је и одлука о његовом ребалансу којим је умањен за 355 милиона динара. Уместо планираних 2,2 милијарди динара, ребаласном буџета приходи и примања износе 1,8 милијарди динара. Средства за социјална давања остала су на истом нивоу док су давања за месне заједнице са 72 милиона динара смањена на 35 милиона. Одлуком о ребалансу дошло је до смањења расхода код јавних предузећа који су, сходно томе, своје планове и програме прилагодили приходима буџета града.
Према мишљењу Михаила Пурића, одборника одборничке групе ПУПС, ЈС, Заједно за Србију буџет града се своди на пуко функционисање локалне самоуправе и даје јасну поруку грађанима да у овом граду не може да се живи. Упитао је и шта значи нераспоређени вишак прихода, да ли је у питању вишак новца који се није утрошио или је намерно ускраћен приход корисницима буџета.
– То значи да ви доносите ребаланс буџета и без одлуке Скупштине. Једино што редовно у овом граду долази су средства од виших нивоа власти – рекао је Пурић који је замерио и што се Скупштина није састајала три месеца.
Др Никола Јаковљевић, шеф одборничке групе ДС истакао је да је извештај непрегледан и тешко разумљив. Како је рекао, расподела новца по месним заједницама је прилично нелогична напомињући да је МЗ Лешница добила несразмерно много више новца у односу на друге, а утрошен је за плате запослених и радове на канцеларији.
Са њим се сложио и Станоје Филиповић, шеф самосталне одборничке групе и упитао зашто се, како је договорено, нису предузеле одговарајуће мере како би се помогло саветима МЗ да утроше новац који им припада.
Према речима Радомира Филиповића, заменика шефа одборничке групе ДС неравномерним трошењем средстава урушен је основни принцип равноправности међу грађанима.
– Ребаланс буџета показује да су се и ове године средства трошила онако како је извршна власт процењивала да ради без плана ребаланса и ми данас данас то треба да аминујемо дизањем руку- напоменуо је он.
Како је рекао Јован Тодоровић, председник Скупштине града, буџет је ликвидан и способан да испуњава све обавезе, а тако ће бити и до краја године. Трошено је онолико колики је био прилив у буџету.
Ранка Живановић Марковић, заменица градоначелника оценила је да је слаба привреда основни проблем града и да су потребне нове инвестиције које ће га покренути.
– ГО СНС и ја, као носилац извршне власти, покренули смо пројекат прве ауто-мото стазе у Лозници а у петак ће бити и њена јавна промоција. Лозница је изабрана испред пет градова у Србији, јер испуњава све услове. То ће бити својеврстан импулс за покретање других привредних активности у граду – рекла је она објашњавајући да су пројекат подржала министарства саобраћаја и омладине и спорта. Она је обавестила одборнике да не користи службени телефон, аутомобил нити дневнице за службена путовања.
По мишљењу Зана Шаулића, одборника УРС-а ребалансом буџета требало је умањити примања функционера, јер износе од 90 и 100 хиљада динара. Требали би, како је рекао, функционери сами себи да смање плату с обзиром да у овом граду већина грађана тешко живи.
Скупштина је, између осталог, усвојили и ревизију Стратегије локалног одрживог развоја
града од 2015. до 2021. године уз усвојене примедбе одборника као што је реконструкција појеидних домова културе, основних школа у Јошеви и Коренити, оснивање Завода за јавно здравље и изградња балон сала на одрђеним подручјима за потребе основних и средњих школа.
В. М.