ИЗ “ВУКОВОГ ГЛАСНИКА” – О ПОЧАСНИМ ГРАЂАНИМА

ИЗ “ВУКОВОГ ГЛАСНИКА” – О ПОЧАСНИМ ГРАЂАНИМА

milovan

Првог почасног грађанина Лозница је добила 1937. године, а не 1989. када је ова титула додељена сликару Мићи Поповићу. На ово указује професор Милован Радивојевић подсећајући да је реч о др Александру Белићу, лингвисти и председнику Српске краљевске академије наука

Захваљујући тексту из најновијег броја “Вуковог гласника”, листа лозничких гимназијалаца, који је потписао професор српског језика Милован Радивојевић, многи су први пут сазнали за грешку која се већ годинама понавља, како на званичном сајту града, тако и у медијима, а која се односи на почасне грађане Лознице. Наиме, професор Радивојевић у “Запису с разлогом”, како стоји у наднаслову текста, указује на чињеницу да је наш град свог првог почасног грађанина добио још 1937. године и да је то био чувени лингвиста и председник Српске краљевске академије др Александар Белић.

– За ову чињеницу зна веома мали број Лозничана па се у овдашњој, и широј, културној јавности уврежило погрешно уверење да је први почасни грађанин Лознице сликар и академик Мића Поповић. Тако је уписано и на званичном сајту града. Не бисмо, овом приликом, да улазимо (а требало би) у генезу ове заблуде која се више од две и по деценије телали у локалним и престоничким медијима. Само бисмо да се тај нонсес исправи. Грешке су увек могуће, али је наша дужност да на њих реагујемо. Исправка неће допринети величини Александра Белића. Он је научничка громада и без ње! А неће одузети ништа ни од људске и уметничке величине нашег земљака Миће Поповића – наводи професор Радивојевић парафразирајући “драг нам је Мића, али нам је дража истина”.

Професор ово документује и исечком из новина “Подриње”, број 6, са стране 3, објављених 1937. године. Под насловом “Почасни грађанин вароши Лознице” записано је: “На предлог Просветног друштва “Караџић” у Лозници, Одбор општине вароши Лознице на седници својој од 14. овог месеца донео је једногласну одлуку којом је изабрао за почасног грађанина вароши Лознице господина др Александра Белића, председника Краљевске српске академије наука. Председник општине са јавним одборником и члановима управе друштва “Караџић предаће лично господину Белићу ову одлуку. Господин Белић је први почасни грађанин вароши Лознице”.

– Титула почасни грађанин свугде у свету сматра се високим признањем. Она је израз захвалности појединцу за допринос у ослобођењу, економском напретку, друштвеној и духовној афирмацији неког града. У Србији ова титула је уведена 1887. године у Пироту. Пироћанци су је доделили пуковнику Ђури Хорватовићу, заповеднику српске војске која је у Другом српско-турском рату ослободила Белу Паланку и Пирот. Због непрецизних и различитих критеријума, у нашој пракси било је промашаја који се данас оцењују као скандалозни. Тако је, својевремено, титулу почасног грађанина Београда понео севернокорејски диктатор Ким Ил Сунг, а Земуна – бивши есесовац и официр Хитлерове преторијанске гарде, потоњи члан Европског парламента – Франц Шенхубер! Било је, нажалост, и других трагикомичних ситуација.  Код нас су, из сумњивих дневно-политичких разлога, почасни грађани најчешће постајали актуелни политичари и државници, затим и понеки уметник, научник, добротвор, врсни новинар и врхунски спортиста. Најдоследнији у додели овог признања био је град Ниш који је међу својих седам почасних грађана има чак шест добротвора – детаљан је професор Радивојевић.

Иначе, трећег почасног грађанина Лозница је добила 2008. године када је, на предлог одборничке групе радикала, општинска скупштина доделила ово признање данашњем председнику Руске Федерације Владимиру Владимировичу Путину.

БИОГРАФИЈА

Александар Белић био је српски филолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник САНУ и члан многих академија у Југославији и иностранству. Рођен је у Београду 1876. године, а преминуо 1960. Студије филологије започео је у Београду, а наставио на универзитетима у Москви и Одеси. Основао је 1905. часопис “Српски дијалектолошки зборник” у издању Српске краљевске академије, који је под његовом редакцијом излазио преко 50 година. Председник Српске краљевске академије постао је 1937. и на тој значајној позицији био је све до смрти, укупно 23 године.

С. Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )