НАШИ СМО – ЛИМУН

НАШИ СМО – ЛИМУН

bobanКада смо се летос сви крстили због безобразно високе цене лимуна, (прешла 400 динара), нисмо ни слутили да ће већ после два месеца ова жута цитрон воћка поново бити ударна вест у медијима који су пренели да је повратак на 130-ак динара по килограму за бомбу Ц витамина, заправо подметање ноге јадном народу. Сазнали смо да нам сада прети нова канцерогена опасност и из лимунове коре. Таман смо помислили да ћемо барем кијавицу и симптоме грипа током зиме пребобати јефтиније, кад, ето ти сад, за мање паре добијамо лимун из Турске (али и неких других земаља) чија кора није за употребу јер је, тобоже, третирана имазалилом – фунгицидом који продире кроз цео плод, а као токсичан иритира кожу и тера сузе на очи. Не може више човек ни лимунаду да попије а да не стрепи и не заплаче. И ко је опет на тапету – па, наравно, држава. Нека се јави онај ко је није опсовао или барем критиковао речима “каква је то земља у којој нико не контролише какав нам уваљују лимун, банане или краставац”. Језа ме прође када и помислим на стих из “Тамо далеко” – …где цвета лимун жут… Надао сам се ја да ће премијера  Вучића неко упитати и о овом проблему док је у суботу обилазио Вашариште у Крупњу, али не. Ко да се сети лимуна поред толико неизграђених кућа, непоправљених друмова, несанираних клизишта или оних беда од људи који су и у овим недаћама покушали (па, изгледа, и успели) да ушићаре. Да наплате новац из фонда за помоћ угроженима од поплава за непостојећу штету. А рече Вучић, има их већ стотинак. Но, да се вратим лимуну. Кад сам већ купио прве залихе “цедевите”, да, увозне, на малим екранима надлежни државни чиновници потврдише да нема места паници. Лимун је ОК. “Стручне службе на граници контролишу све прехрамбене производе који улазе у Србију, укључујући и лимун, а Министарство пољопривреде стоји иза тих налаза”, изјавила је министарка Снежана Богосављевић Бошковић. “Уколико наше стручне службе својим анализама, печатом и потписом гарантују безбедност, ми потпуно стојимо иза тога”, рекла је. Удружење за пољопривреду Привредне коморе Србије објашњава да пад цене лимуна на домаћем тржишту не треба повезивати с тим да је лимун здравствено неисправан. Е, свашта. А да ли је баш тако? Коме човек више да верује? Психолози би то могли да повежу и са одбрамбеним механизмима, знате оно – сладак лимун и кисело грожђе, али, ко зна, можда и није све тако црно као што се у моменту учини. Медији су чудо. Како год, лимун се мора користити. Бираћемо онај скупљи или онај за који ће нам комшија из пиљарнице гарантовати да није “из критичног контигента”. Да се бавим кладионицама, сада бих могао да предложим надметање у прогнозама која ће нас следећа вест фасцинирати и чиме ћемо се напречац и ничим изазвани бавити. Док једни најављују лето усред зиме, а други незапамћено ледене дане, ми свакако трошимо за огрев и грејање. Хоће ли бити струје или не, и то ћемо сами морати да преживимо и утврдимо. Које ће нове намете смислити за возаче, предузетнике, школарце, сами ћемо видети, као и много тога још.

Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )