КОМЕМОРАТИВНИ СКУП У ДРАГИНЦУ – САМО СУ ХТЕЛИ ДА ЖИВЕ СЛОБОДНИ
На овом месту са највећим пијететом памтимо и данас се сећамо свих оних који су само хтели да живе, који су само хтели да буду слободни, рекао је државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Драган Поповић. Градоначелник Лознице Видоје Петровић, казао је да се у Драгинцу пре 73 године догодило једно од највећих страдања на Балкану и да је идеологија фашизма само са овог места однела 2.950 живота
У организацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Владе Србије код спомен-костурнице у Драгинцу, у уторак је одржана државна комеморативна свечаност поводом 73. годишњице страдања 2.950 недужних цивила из овог и околних села у октобру 1941. У име Владе Републике Србије на споменик драгиначким жртвама венац је положио државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Драган Поповић који је рекао да су два основна, универзална права човека, право на живот и на слободу.
– Право на слободу да не будете роб, да не будете потлачени, право да имате породицу, поколење, да чувате своју имовину и да је користите, право да мислите на будућност. Највећи злочин било кога у свету, а фашизам је један од највећих злочина на свету, јесте да оних 305 малишана спречи у животу, одузме им право на живот, право да имају породицу, да доживе слободу и дочекају младост. Данас на овом месту са највећим пијететом сећамо се свих оних који су само хтели да живе, који су само хтели да буду слободни, не робови. Нека им је вечна слава и хвала – рекао је он у Драгинцу.
Градоначелник Лознице Видоје Петровић рекао је да се у Драгинцу пре 73 године догодило једно од највећих страдања на Балкану и да је идеологија фашизма само са овог места однела 2.950 живота.
– Немачка казнена експедиција је под лицемерном лозинком “чувара мира” на нашој, народној земљи, само у пет дана октобра починила злочин на који је тадашња Европа остала нема. Није била необавештена јер је Драгинац у својој општинској пошти имао телепринтер. Паклени пир касније је представљен као грешка и заблуда. Горко искуство и опомене обавезују нас да у име овде невино страдалих пошаљемо поруку да се злочин те врсте нигде не понови. Нека је вечна слава жртвама драгиначког октобра – рекао је он.
Уз државне и војне почасти на споменик подигнут у знак сећања на највећу гробницу сељака на Балкану венце су положили и представници града Лознице, месне заједнице Драгинац, ОШ “14. октобар” и удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Злочин у Драгинцу први је масовни злочин почињен над цивилима у Другом светском рату на територији тада окупиране Србије и претходио је сличним злочинима у Краљеву и Крагујевцу током јесени 1941. Немачки војници су у октобру у знак одмазде стрељали 2.950 мештана Драгинца и околних села, а најмлађа жртва имала је стара само три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. После рата су гробнице уређене и обележене, а 1961. сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу у Драгинцу где се сваког 14. октобра одржава комеморативни скуп.
Злочин у Драгинцу, који је претходио таквим трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да данас мали број грађана Србије зна шта се догодило 1941. у Јадру. Спомен-костурница у Драгинцу била је у веома лошем стању до пре неколико година, а онда ју је 2011. обновило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Злочин
У знак одмазде, због губитака у сукобу са партизанима код Гајића стене, од 13. до 19. октобра немачки војници су убили 2.950 мештана Драгинца, Корените, Великог Села, Јаребица и Цикота. Између 13. и 16. октобра у Драгинцу су стрељали 1.379 мештана, у Цикотама 396 особа, међу њима и сто тридесет петоро деце млађе од десет година. У Великом Селу је убијено 270 мештана, међу њима и 23 деце млађе од десет година. Тих дана је у пет лозничких села убијено укупно двеста шездесет троје деце која нису напунила десет година. Просечна старост немачких војника пешадијске 342. дивизије, елитне јединице, који су сејали смрт по Јадру била је 29, а официра 31 година.
Т.М.С
