ЗАВРШЕН 81. ВУКОВ САБОР – ВУК ЈЕ НАШ САВРЕМЕНИК
Најављено невреме за прошлу недељу навело је организаторе Вуковог сабора да одустану од програма на саборишту, па је завршна свечаност, уз корекције, приређена у Вуковој спомен-школи. Саборску беседу одржао др Драган Станић, председник Матице српске из Новог Сада, а представу “ Српска трилогија” Народног позоришта публика може погледати сутра на саборишту, уколико временске прилике дозволе
Први пут после осам деценија завршна свечаност Вуковог сабора у недељу није одржана на саборишту већ у галерији Вукове-спомен школе у Тршићу, а разлог су раније најављене обилне падавине. На срећу, очекивано невреме заобишло је родно село знаменитог Јадранина, па су многи поштоваоци његовог дела дошли да погледају програм који је организовао лознички Центар за културу, али било је и необавештених који су стрпљиво чекали на саборишту. Најављено невреме огласило се тек у поподневним сатима, када се излила Жеравија и потпуно потопила и сабориште и стазе око њега.
На свечаности у Вуковој спомен-школи поздравну реч упутила је Ранка Живановић Марковић, заменик градоначелника Лознице, која је изразила задовољство што је Лозница, захваљујући Вуку Караџићу, домаћин једне од најстаријих културних манифестација у Србији.
– Као што нас је Вук ујединио у језику, он нас је и антрополошки и цивилизацијски реформисао и увео у ново доба, у модерна времена. Он је био наш први “најевропљанин” и свима нам показао где треба да идемо и где припадамо и цивилизацијски, а не само географски. Европа је наша кућа. То сада изгледа једноставно, овако изречено у пар реченица. Међутим, његова борба је била и његова жртва. Зашто сваком ко има неку визију и искрену вољу да нешто промени набоље, мора живот да буде искушење и социолошка дилема оправданости труда за више циљеве? Зашто толике наше јунаке “уби народна суза”? – запитала се Живановић Маровић указујући да је слава Вуку “само једна од прилика да се поново пребројимо и запитамо да ли нас је остало толико да се још можемо делити.
Саборску беседу одржао је професор др Драган Станић, председник Матице српске из Новог Сада.
– Част је говорити на оваквом скупу и са овог места одакле је кренула суштински позиционирана свест о српском језику и српској култури. Ту сам да из Матице српске донесем прилог тој истој идеји. Вук Стефановић Караџић и његово дело представљају веома јаке изазове унутар српске језичке праксе, књижевности и културе. Толико јаке да су и дан данас ти изазови у стању да произведу жестоке, чврсто поларизоване реакције по начелу “или – или”, односно у алтернативи “за и против Вука”. У том погледу су разноврсни стереотипи више него погодни облици за такве операције, па ће, примера ради, у таквом начину мишљења Доситеј постати ознака за нешто страно, космополитско, урбано, а Вук ознака за нешто домаће, национално, рурално. Стереотипи су у стању да сву сложеност феномена сведу до голог костура тезе ка којој то свођење тежи, а након тог свођења свакојаке манипулативне глупости постају сасвим уверљиве и чак стичу некакав аргументовани привид снаге. Отуда је на примеру стереотипа о Доситеју и Вуку потребно указати како многи чиниоци говоре управо супротно од онога што је малочас поменути стереотип накарадно истакао – казао је Станић и подсетио да је Матица српска од самих својих почетака била место на којем је негована пуна свест о “свеколиком богатству и ширини традицијских токова српске књижевности и културе”.
С.Пајић
Цео текст можете прочитати у штампаном издању или на www.novinarnica.net
