ЛОЗНИЧАНИ НА СЦЕНИ – ЈАЧА ЈЕ ТРЕМА У СВОМЕ ГРАДУ

ЛОЗНИЧАНИ НА СЦЕНИ – ЈАЧА ЈЕ ТРЕМА У СВОМЕ ГРАДУ

DJOLE I JELENA 2

Академски глумци Јелена Михајловић и Ђорђе Марковић, после аматерске сцене у Лозници, први пут су као професионалци заједно заиграли у представи “Чудо у Поскоковој Драги” која је већ три сезоне хит суботичког Народног позоришта. Овак комад одушевио је и лозничку публику  

Међу глумцима Народног позоришта из Суботице, који су у понедељак одушевили публику представом “Чудо у Поскоковој Драги”, у Вуковом дому културе заиграло је и двоје Лозничана, професиналних глумаца, чији су први глумачки кораци били управо на тој сцени. Јелена Михајловић и Ђорђе Марковић сарађивали су и тада, док данас, после деценију и по, први пут су заједно наступили у свом градом.

– Од јутрос сам нервозна као скакавац пошто на овој сцени нисам стајала десет година. Тада су још биле црвене фотеље у сали. Нажалост, не сећам кад сам последњи пут стигла да испратим Вуков сабор јер у време његовог одржавања ми увелико имамо пробе у Суботици, као и сад кад ансамбл проба за нову представу – каже Јелена, признајући да је јако узбуђена пред излазак на сцену на којој ће играти за своје суграђане.

После завршене Академије у Новом Саду одмах су је позвали из Суботице на једну, другу, трећу представу, па је тамо остала и ради већ скоро деценију.

– За месец и по дана биће тачно десет година како сам у Суботици. Радим различите представе, и жанровски и стилски. Задовољна сам јер смо у последње време све успешнији на фестивалима и другим гостовањима, а временом смо изградили позоришни кредибилитет и један смо од најуспешнијих ансамбала у Војводини. Радујем се што гостујемо у Лозници баш са овом представом јер сам сигурна да ће је публика одмах заволети. Тако је реаговала пубика и на другим местима где смо гостовали. Представа је јако забавна и у њој се преплићу различити жанрови, од вестерна до критике савременог друштва, као и политичке ангажованости, али на један јако забаван начин. Моја улога је занимљива. Реч је о девојци која са својом најбољом другарицом пере прозоре из забаве, пошто се, иначе, баве слободним пењањем. У капиталистичком друштву траже нова узбуђења јер им је све досадно. Обе су у фазону Ларе Крофт, а сусрет са Поскоцима, који су сишли у Сплит, постаје кобан за њихову нову љубав. Са овом екипом, прави је ужитак делити позоришну сцену – искрена је Јелена.

Последњи пут у Лозници  играла је пре 15 година као члан драмског студија Гимназије “Вук Караџић”, а представу  “Сан летње ноћи” режирао је Зоран Грујић. Играла је заједно са Ђорђем, који истиче да му је задовољство што са суграђанком поново успешно сарађује.

– Дошао сам у Суботицу да погледам Јелену у некој представи, а био је и кастинг за две улоге у овој представи. Прошао сам и почео да радим са тим дивним људима. Припремали смо представу месец и по дана и част ми је да са њима играм већ три сезоне у овом комаду који има доста успеха. Где год смо га играли, наишао је на добар пријем код публике. Драго ми је што сам у Лозници и што у оквиру предстаборских дана наступамо баш са овом уврнутом комедијом која говори о еманципацији горштака из Далматинске Загоре. Сплетом чудних околности силазе у град и све се мења у њиховим животима, у животу града и у животу села у којем живи породица Поскок. Са Јеленом се одлично разумем и сјајно је бити на сцени са својом суграђанком. Сарађивали смо још у драмском студију и тада је она била строга према мени, па сам се мало и плашио, али то се временом изгладило. Ипак, слушам је и даље – кроз шалу прича Ђорђе.

С.П.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )