ТРАГОМ ТРШИЋКИХ АДРЕСА БЕЗ ИМЕНА И БЕЗ БРОЈА – У РАЉАМА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
У лозничкој полицији тврде да немају одлуку градске управе о именовању улица у Тршићу, у градској управи да нема нових одлука јер није било ни промена у називима и да се адресни регистратор води у Служби катастра непокретности. Из Месне заједнице Тршић траже да се проблем реши по службеној дужности, а не на рачун грађана
Пре два броја ЛН су писале о проблемима мештана Тршића који су настали када је почело издавање нових личних докумената. У њима уместо адреса на којима живе већ 25 година, стоји само Тршић бб. То им по речима Милојка Матића, председника Месне заједнице из времена када су добили уредна решења из Одељења за урбанизам са називом улица и кућним бројевима, и садашњег Миленка Драгићевића, ствара велике проблеме пошто им се сва остала документа воде на старим адресама. Тада смо тражили и званично објашњење од Полицијске управе где је настао проблем, када и како ће бити решен.
У одговору полиције стоји констатација да називе улица утврђује надлежна локална самоуправа, а одлуке о додели (или промени) назива објављују се у службеном листу града и достављају надлежном органу унутрашњих послова ради ажурирања Регистра територије.
У одговору се даље наводи: “У протеклом периоду Полицијској станици у Лозници достављене су одлуке о додељивању назива улица објављене у Службеном листу града Лознице за поједине делове града и насеља, као што је случај за четири улице у насељу “Лагатор”, које су у складу са нашом обавезом унете у Регистар територије почетком ове године. Самим тим омогућена је пријава грађана на пребивалиште са таквим адресама, односно уношење нових назива улица у личне карте грађана Лознице. С обзиром на то да Полицијској станици у Лозници није достављена одлука градске управе, за грађане Тршића је у примени номенклатура по којој се адресе означавају са Тршић бб. Полицијска станица се поново обратила градској управи ради решавања овог проблема, те се надамо да ће у блиској будућности он бити и решен.”
Начелница градске управе Милојка Смиљанић рекла је за ЛН да пошто нису мењани називи улица у Тршићу овај проблем није више у надлежности локалне самоуправе него катастра непокретности.
– Законом о државном премеру и катастру одређено је да се у Републичком геодетском заводу води и адресни регистар тако да локална самоуправа не располаже том документацијом. Пошто смо упознати са проблемом мештана Тршића, интересовали смо се у лозничком одељењу катастра како он може да се реши и речено нам је да је једино решење да сваки заинтересовани грађанин затражи решење о адреси и кућном броју јер не постоји могућност да се комплетна документација уступи неком другом органу – каже Смиљанићева.
Сада је, дакле, јасно да адресе из Тршића нису испариле и да су уредно спаковане у регистру надлежне државне институције, али остаје и даље нејасно због чега по службеној дужности оне нису и у регистру полиције. И коначно, ко је одговоран за све непријатности које грађани доживљавају када се нађу у ситуацијама да се пред домаћом или иностраном администрацијом укрсте њихови документи са две различите адресе.
Затим, нису занемарљива ни питања због чега би грађани о свом трошку требало да исправљају грешку државне администрације за коју нису нимало одговорни. А то им следи ако желе да врате старе адресе у нове личне карте.
– Као и у свим претходним случајевима, трошкове везане за пријаву пребивалишта и издавање биометријских докумената у складу са постојећим прописима сноси странка – стоји у одговору полиције.
Миленко Драгићевић, председник Месне заједнице Тршић сматра да то није у реду.
– Пошто грађани не сносе никакву одговорност за овај административан пропуст, не би требало од њих тражити ни да га исправљају. То значи да бар хиљаду и по људи треба да стане у ред у катастру како би добили решење о кућној адреси и броју и да плате таксу, а затим да оду пред шалтер у полицијској станици и да опет плате како би добили оно што су имали пре четврт века. Савет месне заједнице ће тражити од свих надлежних да се овај проблем реши службеним путем, најједноставнијим за грађане – каже Драгићевић.
З. В
