ЕВАКУИСАНИ У ЛАГАТОРУ – ГДЕ ДА СЕ ВРАТИМО?

SANJA SA DECOM ISPRED SVOG STANA NA GRADILISSTU

Дуже од три седмице евакуисани са Градилишта бораве у СЦ “Лагатор” и не знају колико ће ту још остати. Проблем је што су станови  које су напустили неусловни за живот, а они, углавном, не могу сами да их оспособе за боравак

Од петог августа уточиште су им собе у СЦ “Лагатор” где су евакуисани пред водом која је тога дана поплавила њихове станове на Градилишту. После више од три седмице нису се вратили у своје павиљоне, а хоће ли и када то моћи, нико од њих не зна. Свакодневно одлазе да очисте што се очистити да, али трагови воде и онога што је урадила тврдоглаво стоје и подсећају на дан када их је отерала из  домова.

Сунчан дан на Градилишту користе колико могу. Скоро на сваком стану широм отворени прозори, међутим, августовско превртљиво сунце тешко ће истерати влагу која се уселила дубоко у подове и зидове. Једна од оних која је морала да напусти свој стан је и Сања Бајић. Од петог је са мајком, братом и двоје деце Милицом од 12 и Василијем од 10 година смештена у једну трокреветну собу Спортског центра. Они су ту, с тим што брат да би им оставио више простора, углавном ноћи код пријатеља.

– Евакуисани смо те ноћи када је вода надирала тако брзо да ништа нисмо понели, све нам је остало. Тек сутрадан смо ушли да видимо какво је стање и воде је у нашем стану било до колена. За све ове дане само нас је посетила социјална радница  Тања Мандић и нико више. Нико нам није дошао из градске управе, ни овде  ни на Градилишту да пита треба ли нека помоћ. Добили смо нешто гардеробе од Црвеног крста и то је све. Имамо овде исхрану и смештај и не могу  да се пожалим, али не знам докле ћемо остати – прича она.

Проблем је како оспособити стан у коме у купатилу отпадају плочице, по собама малтер, а сав намештај је упропашћен.

– Самохрана сам мајка и корисници смо материјалног обезбеђења. Треба доста улагања да се стан оспособи за живот , брат и ја и нигде не радимо, а мајка је срчани болесник. Од ствари имамо електричне уређаје, али тек треба да утврдимо да ли раде. Павиљони су стари више од пола века и  до сада нису били у сјајном стању, а сада их је поплава упропастила. Била сам у градској управи, рекли су  да је наше да очистимо стан, избацимо воду и муљ, а они ће дезинфиковати и добићемо сушилице. Питала сам их, а шта даље кад ми то средимо и очистимо, али нема одговора. Да би могла да се вратим у стан, морам да га средим и купим комплет намештај, а од чега? Немам довољно ни да поново деци купим књиге.  Купила сам их, али су све поплављене. Нема обећања да ћемо добити неку помоћ у сређивању стана, а на сву муку и кров прокишњава. Стално стрепим кад ће нам рећи  да идемо одавде, а где ћемо? – пита она.

У “Лагатору” је било  27 житеља Градилишта, међу њима једна беба, десеторо деце и трудница. Прекјуче их је било двадесетак, неки су отишли, а сви  желе да се врате кућама, али тамо, кажу, нема услова за живот. Председник МЗ Градилиште Драган Пуљезевић рекао је у уторак да  комисија за процену штете до тога дана није прошла кроз ово насеље, иако је то било најављено за прошлу седмицу.

– Улице су прочишћавање, али су неопране, народ и даље избацује блато. Радимо  што можемо, људи се сами сналазе, али смо очекивали више помоћи – каже кратко уз опаску да ће један пролазак овим насељем најбоље илустровати  ситуацију.

Потопљени станови и подруми, упропашћен намештај, уређаји, огрев, влага на све стране и зебња шта ли је вода све пронела овим насељем које је било у сендвичу између Штире и  трбушничке таложнице. На све то неизвесност где се вратити и како живети у становима натопљеним блатом и влагом.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )