ПРЕДСТАВЉЕН РЕПРИНТ КЊИГЕ „БИТКА НА ЈАДРУ“ – КАПИТАЛНО ИСТОРИЈСКО ИЗДАЊЕ
„Битка на Јадру“ прати 12 дана најзначајније битке са почетка Првог светског рата која је остала запамћена и као прва савезничка победа. Њен аутор био је генерал, учесник и сведок догађаја и један од најближих сарадника војводе Радомира Путника
Репринт књиге „Битка на Јадру“ генерала Живка Павловића представљен је на књижевној вечери прошлог петка у Библиотеци Вуковог завичаја која је издавач овог дела. Првобитно издање изашло је 1924. године у малом броју примерака због чега су Златомир Радивојевић, др Зоран Крсмановић, пуковник и ванредни професор, Милан Матовић и Видосава Ибрахимовић Павловић, унука генерала Живка Павловића, обезбедили средства како би ова књига поново угледала светлост дана и постала доступна широј читалачкој публици.
– „Битка на Јадру“ је капитално издање јер се бави једном од стратешки најважнијих битака у Првом светском рату која се одиграла у нашем крају због чега је Библиотека Вуковог завичаја одлучила се да буде издавач. Циљ нам је да се књига нађе у свим школским библиотекама као и да је прочита што већи број људи – рекао је Драган Тошић, организатор културних програма у Библиотеци, представљајући књигу.
Према речима историчара Горана Ђурића, ова књига је једно од најзачајнијих издања о Првом светском рату и биткама вођеним у овом крају.
– Све чињенице су тачне и аутентичне јер су произишле из докумената које су водили официри у Првом светском рату. У уводном делу објашњени су узроци Првог светског рата, а други део се односи на саму Битку на Јадру која обухвата 12 дана. Сваки дан је описан у потпуности, од плана битке, величине и састава зараћених снага до рада армија и дивизија, док се трећи део односи се на завршне операције. Свако поглавље је праћено и коментарима аутора који су врло битни – објашњава он.
Како каже, књига има тежину историјске грађе, а истовремено има и динамику која јој даје додатни квалитет.
– Стил писања је прецизан војнички, али истовремено је тако питко написано да читаоци иду кроз дане и догађаје као да читају неки узбудљив роман. Импресионирали су ме прилози у склопу књиге. То су војне мапе које се могу користити током читања. Ако неко жели да види како су се одвијали догађаји из дана у дан и из сата у сат, моћи ће на тим картама да се игра – истиче Ђурић.
Др Зоран Крсмановић каже да није било лако доћи до средстава за штампање, јер су га многи одбијали или обећавали, али на крају нису дали новац.
– Водио сам се идејом да књигу генерала Живка Павловића коју сам прочитао учиним доступном ширем читалачком кругу. Многе ствари су приписиване само Живојину Мишићу, а овај човек вукао је конце и замењивао Радомира Путника када није био ту. Ово дело говори непосредно о оперативцима и операцијама и свим дејствима у врховном штабу као и како се све одвијало из сата у сат међу зараћеним странама. Било је дилема да ли да променимо назив у Церска битка, али смо на крају оставили оригинални назив јер смо и ми из Јадра – рекао је он.
Како наводи, изнети подаци су непристрасни и објективни, а неки потичу и из аустријских архива. Такође, дате су и прецизне информације о броју погинулих по дивизијама и армијама, при чему треба знати да је 12 одсто наших војника и официра изгубило је живот у бици.
– Неопходно је чувати исконску везу између предака и потомака која је данас услов опстанка на нашим просторима. Због тога би свако ко прочита књигу требало да је препоручи другима и онда ће наш циљ бити постигнут – поручио је Крсмановић.
Према речима Радована Симића, директора библиотеке у историографији постоје појмови Церска битка, Церска операција, а Битка на Јадру је њен најстарији назив. Остала је запамћена по великој победи наше над аустроугарском војском која је претпрпела и знатно веће губитке.
ЖИВКО ПАВЛОВИЋ
Живко Павловић је један од најистакнутијих војсковођа у српској историји. Рођен је у сиромашној породици у Башину, малом месту код Смедеревске Паланке. Био је питомац, а потом и један од првих начелника Војне академије. Пред први Балкански рат изабран је за начелника оперативног одељења Српске врховне команде и био је један од четворице најближих сарадника војводе Радомира Путника, а затим и његов заменик. Са њим је разрађивао планове за битке у Првом светском рату. После Тројне офанзиве Радомир Путник и он су смењени због сукоба са Живојином Мишићем око планирања Солунског фронта. Након рата унапређен је у генерала 1919. године, а исте године постао је и управник Војне академије да би 1920. постао помоћник команданта Прве армијске области и командант Јадранске дивизијске области. Пензионисан је три године касније. Изабран је и за редовног члана Српске краљевске академије на предлог Јована Цвијића.
A. C.
