ДРАМА ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ – БЕЗ ЛЕКОВА ДАРИЈА ЈЕ БЕСПОМОЋНА

Посустала од четворогодишње борбе за здравље своје ћерке Дарије (13), породица Петровић из Бање Ковиљаче дотучена је недавном поплавом у којој су остали без преко потребних лекова за дете. Са више ретких болести, девојчица не може без медикамената, од којих за неке треба дати 80 евра месечно. Хумани људи за кратко време обезбедили су лекове за  дужи период

Дарија Петровић (13) из Бање Ковиљаче болује од више ретких болести за које у сваком тренутку треба имати лекове, који не само што су скупи, већ их је тешко и купити у нашим апотекама. Оно што је најтеже, ова ученица седмог разреда и даље је на испитивањима јер се појављују нови симптоми, тешки за дијагностиковање.

– Већ четири године боримо се за њено здравље. Оштећен јој је центар за равнотежу, што постепено доводи и до слабљења слуха, а болује и од једне врсте хемофилије са свим факторима испод нуле. Изненадна и обилна крварења могу се зауставити само лековима, које увек морамо да имамо у резерви. Поред тога има и епилепсију и свакодневне главобоље и мучнине. И због тога је на испитивањима – објашњава утучена мајка Горица.

Каже да је главни проблем што многе дијагнозе не могу да се упишу у регистар болести јер немају шифру.

– Живимо у лавиринту, без праве дијагнозе. Изгубили смо све што смо имали одлазећи у приватне болнице, тражећи помоћ за дете. Међутим, Дарији је све теже и теже. Има проблем и за штитном жлездом, а тек треба утврдити да ли је малигни или не. То се вуче већ две године. Све смо продали што смо имали и живимо од супругове пензије која је 43.000 динара. Од тога више од половине дајемо за кредит, који смо подигли да бисмо плаћали све што треба за дете. Ми не мислимо о новцу, али покушавам да објаснимо колико је тешка борба за регистар болести. Дарија нема социјални живот, или је у болници, или лежи код куће, има доста изостанака у школи, опада јој концентрација. На сву ту муку, поплава нас је дотукла па сад ни ту не може да борави – прича Горица.

У ноћи када је поплава продрла у њихову кућу, она се борила само да сачува лекове. Нажалост, вода је била бржа па су таблете већ пливале по њој. Знала је Горица да је и кућа уништена, да су под водом помоћни објекти и кућерак њене мајке, али лекови су јој били приоритет.

– Долазили су људи да виде како смо, да нам дезинфикују кућу, а ја сам од свих само тражила да ми помогну да што пре набавим лекове. Свима сам показивала њихове називе и на срећу, прва ме је разумела госпођа из Дома здравља, за коју знам да се зове Валентина. Апел за помоћ је брзо раширен по интернету, а велику помоћ у повезивању са људима из инострансва пружио је Драган Ђедовић. Показало се да је тај “Фејсбук” свемогућ и ја сам пре два дана добила прву пошиљку са лековима. Већ имамо резерву за пар наредних месеци и ја сам свима захвална до неба. Оно што највише желим то је да лекари дају праву дијагнозу за Дарију. Надам се да ће нам неко помоћи и око сређивања куће јер ми сами више ништа не можемо учинити. Захвална сам и ђацима и разредном старешини који одвози Дарију у школу и враћа је кући јер је наш аутомобил поплављен. Добро је што још увек има добрих људи – каже Горица

С. П.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″