ПОСЛЕДИЦЕ ПОПЛАВА – А ВОДА ХУЧИ КРОЗ ДНЕВНУ СОБУ

ПОСЛЕДИЦЕ ПОПЛАВА – А ВОДА ХУЧИ КРОЗ ДНЕВНУ СОБУ

8

После тродневне блокаде и воде какве одавно није било, слике туге и јада видљиве на сваком кораку од Драгинца, преко Брадића, Јелава, Страже до Лешнице и Новог Села. Унесрећени кажу да ни сами не знају како ће санирати последице незапамћене поплаве

 

Када се после три дана вода повукла са поплављених подручја, са саобраћајница и из дворишта, лознички крај је у суботу изгледао сабласно. Наслаге блата, трагови куд је протутњао Јадар, али и све мање притоке и јаруге, прекрили су плодне оранице. Шта ће народ јести или продати, нико не зна, али ни како ће поправити куће и покућство које је уништено. Лешничанин Предраг Костадиновић џаковима је спасавао своју кућу и вулканизерску радну, али је уз своје невоље стигао је да помаже и комшији Живку Јосиповићу. Кажу да од 1968. није било овако.

 – Вода дубока око пола метра сјурила се кроз моје двориште и отишла до Живковог. Успели смо да му спасемо стотинак оваца. Сада пумпама извлачимо воду из дворишта и штале – каже Предраг.

Ватрогасац Слободан Арсеновић из Добровољног ватрогасног друштва “Видојевица” даноноћно је спасавао мештане. Чамцем су извлачили људе који су били данима одсечени од света и до којих се другачије није могло.

– Од Јелава до Новог Села, целу ноћ и дан помагали смо људима. Доносили смо им храну и воду. У петак сам од пет изјутра до два иза поноћи непрекидно био на терену. Укупно три сата сам спавао од среде. Спасао сам једно дете из куће а после пар минута тамо се није више није могло – каже Арсеновић.

Кућа Раденка Пајића из Јелава три дана била је под водом, ствари у њој су уништене, као и летина коју је засадио.

– Трећи пут преживљавам поплаву Јадра. Прво 2001. године, онда 2010, али ово сада је катастрофа. Преко метар и по воде било је у дворишту и собама. Све што смо могли подигли смо на столове и спрат куће, али нисмо очекивали да ће Јадар достићи оволики ниво. Уз своју муку, помагао сам и комшијама да спасу своју имовину и стоку, али дешавало са да гледамо како вода односи прасад и живину, а ми не можемо ништа.

Скоро да нисам ни спавао и само сам чекао да овај јад прође. Седео сам целу ноћ у фотељи и са спрата слушао како кроз кућу хучи река и носи све што сам годинама стицао. Још увек ми је подрум пун воде – каже овај Јелавчанин.

Ништа боље није ни код комшија који су били сложнији него икад да помогну једни другима, чак и у случајевима где су људи раније били у некој завади. Они који нису били под водом примали су комшије да преспавају, а делила се и свака векна хлеба.

– Од среде смо били у води. Нестало је хране а четворо деце је у кући. Викали смо из свег гласа тражећи помоћ, али нико да се појави са чамцем. Можете мислити како је у мраку без струје, телефона и било какве информације. Молили смо се да неко дође и помогне. Плакала сам и гледала у небо. Срећа па се вода повукла и сада гледамо да воду избацимо из гараже и куће – каже Невенка Ћосић из Страже.

Њен девер Драган прича да је газио воду до појаса, да је све од гардеробе поквасио и да више није имао шта суво да обуче.

– Довео сам четворо унучади из Јелава да би их спасао поплаве, а оно вода дошла и овде. Мука неописива. Супруга Милојка их је само смиривала и тешила да ће све бити у реду. Подавиле су се кокошке а све у пластенику је уништено – јада се Драган.

Мештани Бање Ковиљаче, у насељу поред пруге, сто метара од центра, не знају како да се реше воде која се слила у њихова дворишта.

– Ово није вода од реке Дрине већ вода која се слила низ Улицу Народног фронта и поплавила је наше насеље јер не ради кишна канализација. Пропусти за отицање су зачепљени небригом људи, а канал за одвод засут је шутом. Вода нема где да отекне и постаће легло заразе док се све не осуши – каже Добросав Ђурђевић.

Ово је само кап у мору сличних прича које је су исписање незапамћеном непогодом која је задесила наш крај и читаву Србију. Људи који су ионако састављали крај с крајем, остали су без ичега, а како ће све обновити и поправити ни сами не знају. Како рече старина из Брадића: “Памтим свакојаке јаде, али ово нисам доживео. Гледам свет како пати, а мислим се, нек је само глава на раменима, за све друго ће се наћи…”                               

С. Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )