ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ – ЗАГОНЕТНА ПЛАВУША

ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ – ЗАГОНЕТНА ПЛАВУША

tesicПочетком 70-их година прошлог века, у време великог одлива радне снаге из јадарског краја у Западну Немачку, знатан број запослених из лозничког предузећа ФАК одлазио је на рад у једну минхенску фирму, са којом је био склопљен уговор о пословној сарадњи. Сви радници из ФАК-а, заједно са осталим придошлицама из бивше Југославије који су добили посао у тој фирми, били су смештени у један самачки хотел који се налазио недалеко од центра Минхена. Неколико месеци после доласка Лозничана у хотел је пристигао и један млади грађевински инжењер из Београда, који се због свог манекенског изгледа и префињених манира, издвајао од свих осталих станара који су углавном потицали из сеоских средина. Поред супермаркета, у близини хотела налазила се и велика апотека, у којој је радило десетак младих и лепих Немица, од којих је београдском плејбоју посебно за око запала једна плавуша нежне пути, која је неодољиво личила на његову омиљену филмску глумицу Брижит Бардо. Покушавајући да од појединих станара у хотелу сазна нешто више о њој, случајно је дошао у разговор  и са Лозничанином Чедом, који му је, са подсмехом, рекао да је међу многим радницима у њу до ушију заљубљен и његов земљак Перкан из Горње Сипуље, који сваки дан одлази у апотеку, где купи један фластер или неку другу ситницу, а затим седне на клупу и сатима “пиљи” у прелепу плавушу. На то се, рече му још Чедо, она и њене колегинице обавезно смеју, и праве шале на његов рачун, за шта Перкан уопште не мари, већ сутрадан поново дође у радњу и изводи исту представу. Чувши ту причу и податак да је Перкан први пут сео у воз када је кренуо у Минхен, Београђанин се слатко насмеја и изрази жељу да се упозна са њим. Када му у собу Чедо уведе збуњеног Перкана, Београђанин му прво честита на избору девојке, а затим му даде “пријатељски” савет да и даље буде упоран па му успех код ње сигурно неће изостати, рачунајући да ће му Перканово нападно “набацивање” омогућити још лакши пролаз код суптилне Немице. Међутим, убрзо после тог разговора, младог инжењера фирма упути хитно на терен у далеки Хамбург, где је остао више од годину дана. Пошто му за све то време Брижитка није излазила из главе, чим се вратио у Минхен, отишао је право у апотеку где је није затекао, али је зато одмах налетео на Чеду, који му уместо поздрава саопшти следећу вест: – Нећеш веровати, али “Брижитка” се пре два месеца удала за Перкана. Чак ју је скоро водио и у Сипуљу да је виде његови родитељи, који су били дубоко разочарани што се њихов син оженио Немицом, тврдећи да је у Ликодри имао много бољу прилику.

Кад му  Чедо рече још и да је Брижитка тренутно у другом стању, утучени Београђанин се само кисело насмеши и без коментара, као омађијан, крену ходником ка својој соби.

Зоран Тешић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )