ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ – ПОДРИЊСКИ ДРИБЛИНГ

Мада га је животни пут као талентованог младог фудбалера, почетком 50-их година прошлог века, одвео из Бање Ковиљаче у Београд, некадашњи бек Црвене звезде и вечити плејбој Мома Станић користио је сваку прилику да дође у свој родни крај, где је имао много пријатеља, нарочито међу младима. Мома, велики љубитељ ноћних провода, када год је био у Бањи није пропуштао ниједно вече а да не изађе у Кур-салон, поготово 60-их и 70-их година када се после фајронта у доњој и горњој сали забава могла наставити у тада надалеко познатом ноћном бару. Тако једног дана, када је по договору у Бању дошао његов бивши клупски друг, легендарни голгетер Бора Костић, Мома му после вечере предложи да оду на пиће у ноћни бар, што Бора са задовољством прихвати. Чим су сели уз шанк, у њиховој близини се убрзо нађе један од Моминих младих локалних другара, који наћули уши не би ли што боље чуо шта прича велики ас Бора. Међутим, када Момин и Борин разговор на тренутак прекиде водитељ програма и најави наступ чувене Меги из Београда, Мома се узруја и на брзину исприча Бори, да он њене наступе у Београду често гледа, јер му се она много допада, али му се никада није указала прилика да је упозна. После Момине исповести у разговор се умеша његов млади другар из Бање који му рече: – Момо, хоћеш ли да ти ја наместим да вечерас будеш са Меги? Ја сам њен заштитник и сигуран сам да би она за мене много што-шта учинила. Момо га сумњичаво погледа, и пре но што му било шта одговори сва тројица упрше погледе ка атрактивној Меги, која отпоче свој уметнички програм. Када се после наступа Меги појави поново у бару и крену право ка шанку, Момин млади другар наслоњен лактовима на пулт, ухвати се за главу и бризну у плач. Видевши то Меги дојури до њега и упита га шта му се то десило: – Ти си крива што сам вечерас дошао у бар. Сад ме је видео мој тренер и рекао да ме сутра неће ставити у тим, па због тога нећу добити ни динар за хранарину, рече он и поново заплака. – Молим те, немој више да плачеш, кажи твојој сестри где ти је тренер, па ћемо тај проблем сигурно средити. – Ено га разговара са Бором Костићем, али од сређивања нема ништа, знам ја њега, он је неумољив. Те његове речи пољуљаше Мегину сујету, која истог часа приђе Моми и љубазно му се представи. Наравно, када је покушала да му објасни да је она кривац за прекршај његовог фудбалера, велики шармер Мома је дипломатски скренуо причу у другом правцу која се пред зору наставила у Мегиној хотелској соби. Сутрадан док су испијали прву кафу у башти Кур-салона, Меги је од видно расположеног Моме ипак сазнала истину, да он тада никога није тренирао, нити је њихов другар био фудбалер. Зоран Тешић