И ДАЉЕ НЕИСПРАВНА ВОДА У ЗАЈАЧИ – ЦИСТЕРНЕ И НИШТА ВИШЕ
Забрану коришћења воде за пиће из локалног водовода донео још јула прошле године републички санитарни инспектор. Водовод у Зајачи није власништво МЗ ни града Лознице, тврде у локалној самоуправи. МЗ први пут за тешке метале у води сазнала 28. марта, каже Слободан Живановић
Сеоски водовод у Зајачи је неупотребљив, саопштио је 2. априла Завод за јавно здравље у Шапцу, али то, ма колико деловало драматично, није много узбуркало овдашњу јавност. Градска власт од 28. марта, када је први пут саопштено да мештани Зајаче пију неисправну воду, редовно шаље цистерне у ово рударско насеље а формирала је и радну групу за праћење ситуације. Суштина је да без довођења градског водовода до Зајаче нема трајног решења проблема, а за који се знало и пре, али су сада надлежни из Шапца први пут ударили на сва звона.
Према речима начелника Центра за хигијену др Игора Драгичевића, о налазу антимона у сеоском водоводу обавештени су државни органи, Министраство здравља и надлежне инспекцијске службе.
– Каква је комуникација између министарства и локалне самоуправе, не знам. Моје надређене сам обавестио о резултатима, а налази су рађени у склопу прикупљања података о стању квалитета животне средине у Зајачи. Анализа воде на метале рађена је половином септембра 2012. и одмах је резултат послат санитарној инспекцији, а целокупни извештај о стању ваздуха, површинских вода и слично крајем децембра Министарству здравља. Анализирана је и вода из сеоског водовода и тада је било тешких метала у Кокића извору, као и сада – каже он за ЛН.
Да метали у чаши житеља Зајаче нису новост за локалну самоуправу, тврди и Владан Рашић, републички санитарни инспектор Мачванског округа.
– Прошле године Завод за јавно здравље у Шапцу радио је проширене анализе и утврђено је да има антимона. Не знам да ли су мештани били обавештени, али знам да је локална самоуправа знала за то. Ми смо обавестили Град Лозницу да је вода микробиолошки неисправна и да има тешког метала антимона. Од 3. јула 2013. донето је решење о забрани коришћења воде за пиће и за санитарно-хигијенске потребе у локалном водоводном систему – каже Рашић.
У том решењу стоји да је “водоводни систем “Зајача” власништво Месне заједнице Зајача, односно града Лознице”, мада се у његовом образложењу наводи да “локални сеоски водоводни систем није под контролом и старањем локалне самоуправе, односно ЈП “Водовод и канализација”-Лозница?! Наведено је и да се о водоводном систему некада старало АД “Зајача-рудници” који су га предали на управљање локалној управи Града Лознице. Тада је санитарни инспектор утврдио да су у локалном сеоском водоводу, четири каптаже и сабирни резервоар капацитета око 66 метара кубних, контрола хигијенске-здравствене исправности воде не обавља се континуирано, а систем за хлорисање не користи се годинама. Наведено је и да је у фебруару 2012. утврђено присуство тешког метала антимона.
Председник МЗ Зајача Слободан Живановић каже да је први пут о тешким металима у сеоском водоводу сазнао 28. марта ове године када је добио обавештење Завода за јавно здравље.
– Први пут сам званично обавештен о металима у води тада, а поново 2. априла када су стигли резултати друге анализе. Пре тога нико нам није доставио такву информацију, а нисам знао ни за забрану употребе воде од јула прошле године. Ми смо раније чули да у води има бактерија фекалног порекла, али за присуство тешких метала нисмо знали – тврди Живановић.
Драгослав Добрић, члан Градског већа, потврдио је да је Град добио решење којим се забрањује коришћење воде за пиће из локалног водовода у Зајачи.
– У решењу је наведено да је локални водовод предат у власништво МЗ, самим тим Града Лознице, што није тачно. Аргументовано ћемо доказати да је од ’60-их комплетан водовод и парцела Кокића извор власништво РТ “Зајача”. Самим тим што је “Фармаком” купио “Зајачу” купио је и локални водовод. Никада ниједним актом локални водовод није предат на управљање градској управи него се налази у власништву “Фармакома”. Када је стигло ово решење, нисмо могли ништа, а и даље не можемо јер је то на приватној парцели. Зид који треба урадити да заштити извориште од површинских вода не можемо да радимо на приватном земљишту. Сваки дан шаљемо цистерне у Зајачу и радимо максимално што можемо – каже Добрић.
Т.М.С
Цео текст можете прочитати у штампаном издању или на www.novinarnica.net
