У ЦЕНТРУ ЗА АЗИЛАНТЕ У КОВИЉАЧИ – УКРАЈИНАЦА ЈОШ НЕМА

У ЦЕНТРУ ЗА АЗИЛАНТЕ У КОВИЉАЧИ – УКРАЈИНАЦА ЈОШ НЕМА

Centar za azil

Мада су неки медији ових дана објавили да су у Србију почеле да стижу избеглице из Украјине, у Центру за азиланте у Бањи Ковиљачи кажу да се њима за сада није јавио ниједан Украјинац. Према речима Роберта Лесмајстера, управника Центра, објекат је углавном пун, а у просеку је у њему стално око 90 особа.

–  Са додатним креветима смо у последњих годину дана повећали капацитет, који је био 86 особа, како људи не би остајали ван објекта. Тренутно немамо никога ко ван Центра чека пријем, а ових дана је неколико особа, са папирима, упућено у центре где има места, Сјеницу и Тутин. Већина лица у Центру је из Сирије, тако се бар изјашњавају, мада према дијалекту неки вероватно долазе из северноафричких земаља. Украјинаца до сада код нас није било – каже он.

Прошле године кроз овај Центар за азиланте прошле су 684 особе, два и по пута више него претходне, али ти бројеви само говоре колико се тражиоци азила задржавају у Ковиљачи.

– Када је био проблем прећи границу, мало људи је могло ући у Центар јер их је мало и одлазило, дуго су остајали, по четири-пет месеци и зато их је 2012. било само 267, а када су прошле године нашли начин да изађу из земље, задржавали су се у просеку свега два, до два и по месеца и имали смо 684 азиланта. Капацитет овога и свих осталих центара је мали у односу на број људи који прођу кроз Србију – каже Лестмајстер.

Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила рекао је медијима прошле седмице да су у Србију почеле да стижу избеглице из Украјине. Долазе људи  који се осећају несигурно јер говоре руски, а живе, рецимо, у Кијеву, и Украјинци који се плаше због отцепљења Крима. Центру за помоћ тражиоцима азила обратило се и неколико Украјинаца који живе у нашој земљи и не желе да се врате, рекао је он. Ове године Србију и иначе чека “поплава” миграната. Само за прва два месеца чак 1.539 особа су затражиле азил, од чега 766 Сиријци, док их је 5.065 било за целу прошлу годину. С обзиром на то да је граница са Мађарском све непропуснија, а да, упркос споразумима о реадмисији, ми тешко враћамо дошљаке који не испуњавају услове за азил у Македонију и Црну Гору, у Србији се ствара нека врста бране или “чепа” , кажу упућени. Ђуровић појашњава, а пренели су медији,  да су азил у Србији затражила 1.354 мушкарца и 185 жена, да међу њима има око 220 малолетника и да је 126 њих дошло у Србију без пратње. Међу онима који су затражили азил предњаче Сиријци, затим становници Еритреје, Афганистана, Судана, Малија, Сомалије и Пакистана. Ђуровић напомиње да у пет колективних центара има места за око 500 азиланта и да се сви не задржавају у њима.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )