РУДАРИ БЛОКИРАЛИ МАГИСТРАЛУ – НЕКА ПОМОГНУ, ИЛИ НЕКА НАС ОДВУКУ
Део радника РТ “Зајача” у штрајку пуна два месеца. Од понедељка блокирали магистрални пут Лозница-Шабац, а у среду део радника почео штрајк глађу. Траже помоћ државе, али најављују и радикалније потезе уколико се и овај пут надлежни оглуше о њихове захтеве. – Нисам спавао 30 сати, али остајем на барикади док не паднем. Нека ме после одвуку – поручује рудар Драган Марковић
Након што су у понедељак на три сата блокирали магистрални пут Лозница-Шабац, у Линичком Шору, радници РТ “Зајача”, који су у штрајку тачно два месеца, од уторка су продужили блокаду прометне саобраћајнице на 24 сата. Како су поручили, одатле се неће померати све док им се не обрати неко из врха државе и одговори на питање да ли ће њихова фирма радити и хоће ли за свој рад бити редовно плаћени.
– Одлучили смо да блокаду не прекидамо до испуњења наших захтева које смо изнели још 28. јануара, када смо започели штрајк. Изјаве власника Богићевића, које смо чули из медија, да ће испунити своје обавезе и сва дуговања, за нас су смешне. То слушамо годину дана и не верујемо му ништа све док не уплати новац који нам дугује – казао је Драган Пантић, представник штрајкача, на почетку блокаде.
Он објашњава да им се три дана нико није обратио и да су тек у среду око подне остварили телефонски контакт са Драганом Ђоковићем, саветником Александра Вучића за борбу против корупције. Он им је обећао да ће покушати да закаже састанак са неким од представника Владе Србије, али до закључења овог броја ЛН, до тога није дошло.
– Предложио нам је да до понедељка поново пошаљемо допис Влади, како би он ступио у контакт и са Тужилаштвом. Ми смо инсистирали да нас одмах неко прими на разговор јер нисмо ради да још једну ноћ проведемо на улици. Ђоковић нас је саветовао да се склонимо с пута, али ми то нећемо да учинимо. Рекли смо му да, ако одмах не буде договора, наши протести ће бити радикализовани. Најавили смо му померање блокаде на надвожњак у Лешници и да је сасвим извесно да ће већина ступити у штрајк глађу – каже Пантић.
Штрајкачи су у среду захтевали, као и до тада, исплату три заостале плате, уплату доприноса и оверу књижица, али су најавили да ће, уколико не уговоре састанак у Влади Србије, од наредног дана захтевати исплату свих девет и по плата, као и повезивање радног стажа.
Прву ноћ блокаде провели су на путу, поред ватре а, како кажу, једна приватна пекара донела им је 50 бурека и то је све што су имали од хране.
– Пет рудара који су започели штрајк глађу одбило је и тај бурек, не желећи милостињу. Они нису јели ништа више од 24 сата, а једном је због глади и позлило. Убрзо се опоравио па нисмо звали Хитну помоћ. Нико сем полиције, која је изузетно коректна, није нас ни погледао ових дана – каже штрајкач Ђорђе Филиповић.
Рудари су од почетка блокаде поручивали да очекују сусрет са Александром Вучићем јер сматрају да једино он може решити њихов проблем и да више немају поверења у било кога. Тешку ситуацију додатно су им оптеретила и дуговања која имају за струју, а како кажу, морали су да праве спискове које су предали лозничкој “Електродистрибуцији” да им не би исекли струју. Топионичар Слободан Поповић, инвалид рада са професионалним обољењем хроничног тровања оловом, каже да нема од чега да издржава жену и троје деце и да је спреман на штрајк глађу.
– Био сам ангажован у грађевинској радној групи, а сада сам присиљен да штрајкујем јер немам услова да издржавам породицу. Најмлађа ћерка има три године, болесна је, гладна, а супруга ће ми се придружити крај барикаде, заједно са средњим сином који је осми разред. То треба сви да виде – каже Поповић.
И Далибор Пахла, такође инвалид рада, чврсто је решио да ступи у штрајк глађу.
– Довешћу овде сво троје деце. Син има три и по године, али довешћу и њега. Не знам шта друго да радим. Дугујем за ђачку ужину 6.000 динара јер немам да платим. Долазили су и струју да ми искључе јер и ту дугујем. Ако ико из Владе Србије има савести, требало би да дође овде, пре свих Вучић – поручује Пахла. Рудар Драган Марковић каже да није спавао више од 30 сати, али да му је теже што цела држава не обраћа пажњу на муку радника.
– Годину дана нико нам не помаже да решимо проблем. Дугују нам девет и по плата и сви се праве луди. Пошаљу нам министарку, која дође и оде. Трудићу се да децу, када заврше школу, пошаљем у иностранство и да се никад више овде не врате. Ни на годишњи одмор да не долазе. Заувек да оду из Србије јер боље и да нас нема него што смо овакви. Немамо наде и штрајк глађу је последње што можемо. Кад попадамо нека нас одвуку одавде – јада се Марковић.
Пароле
Очајни радници “Зајаче” исписали су пароле попут “Вучићу, ухапси Богићевића, ако смеш“, “Нећемо да будемо Богићевићеви робови!”, “Гладна деца Зајаче. Србијо помози!”, “Богићевић и њему слични воде Србију у пропаст”.
С. Пајић
