НА ПАРЛАМЕНТАРНИМ  ИЗБОРИМА У ЛОЗНИЦИ – ПРЕКО ЦЕНЗУСА САМО СНС, СПС И УРС

НА ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА У ЛОЗНИЦИ – ПРЕКО ЦЕНЗУСА САМО СНС, СПС И УРС

Kolor grafikon izbori

Коалиција коју предводи СНС освојила је и у Лозници као и у целој Србији више од 48 одсто гласова бирача, СПС-ПУПС-ЈС са 15,5 одсто гласова била је успешнија него на републичком нивоу док је УРС, који није прешао цензус на републичком нивоу, у Лозници освојио 14,22 одсто гласова. Лозница добила два посланика

На ванредним парламентарним изборима у Србији, од 6.728.170 бирача уписаних у бирачки списак, гласало је 3.573.847 бирача или 53,12 одсто.

Изборна листа коју предводи СНС освојила је 1.727.444, односно 48,2 одсто гласова и добила 156 мандата, следи коалиција око СПС са 482.710 гласова или 13,5 одсто што је 44 мандата.

 Демократска странка са освојених 215.923, или 6,3 одсто гласова имаће 20 места у парламенту, а Нова демократска странка са укупно 203.916 гласова, односно 5,7 одсто имаће 18.

Своје представнике у Скупштини Србије имаће и представници мањинских листа међу којима су Савез војвођанских Мађара, са освојених 75.248 гласова, односно седам мандата, Странка демократске акције Санџака са освојених 34.015 гласова или три мандата и Партија за демократско деловање са 24.274 гласа- два мандата.

Цензус нису прешле ДСС са освојених 4,24 одсто гласова, покрет Двери са 3,57 одсто гласова, ЛДП, са 3,35 одсто, као ни УРС са подршком 3,3 одсто бирача.

У Лозници право гласа имало је 73.908 грађана, а искористило га је 36.545 или 49,45 одсто. Убедљиву победу са 17.638 или 48,26 одсто гласова однела је коалиција коју предводи СНС. СПС-ПУПС-ЈС освојила је 5.666 или 15,5 одсто гласова, а трећепласирани УРС 5.197 или 14,22 одсто. То су, уједно, и једине три од 19 изборних листа које су прешле цензус у Лозници остављајући иза себе Двери са 3,73 одсто, НДС са 3,01, ДС са 2,98 одсто гласова и ЛДП са 2,73 одсто гласова. ДСС (2,48)  и СРС (1,74)  које су још на протеклим локалним изборима пре две године изгубиле статус парламентарних странака остале су далеко од цензуса и на парламентарним. Све остале листе по броју освојених гласова биле су у рангу “статистичке грешке”.

Ако ове резултате упоредимо са мајским из 2012, видећемо да је воља бирачког тела значајно промењена. Најпре, пре две године излазност бирача била је већа за чак 6,52 одсто, а цензус је прешло шест странака. СНС је за две године повећала бирачко тело за 7.533 бирача у Лозници, а све остале су изгубиле, највише ДС 4.971 бирача, па и када се саберу и гласови које је добила Тадићева НДС то је и даље дебели минус од скоро 3.900 бирача. СПС-ПУПС и ЈС смањиле су своје бирачко тело за 1.469 гласова, ДСС за 1.265, СРС за 1.176, ЛДП за 1.095, УРС за 994, а Двери за 199. Јасно је да је највећи број тих гласова отишао напредњацима, али не треба губити из вида да је само после две године повећан број Лозничана (3.826) који су одлучили да казне све политичаре у Србији одбијајући да гласају.

Избори су протекли мирно и неће бити понављани ни на једном од 89 бирачких места у Лозници, а примедби на бирачки списак било је као и ранијих година иако се у овај документ уносе измене током целе године. Међутим, контрола бирачког списка спада и у политичку културу што подразумева да сваки грађанин који је мењао адресу, презиме или постао пунолетан између два изборна циклуса, треба да провери и да ли је то евидентирано у најважнијем изборном документу.

Од рекордних 22 кандидата, само двоје је у овом тренутку освојило посланички мандат, др Јездимир Вучетић и Велинка Тошић из СНС. Уколико коалиција око СПС уђе у владу, посланичком мандату могао би да се нада и Ненад Боровчанин који је 53 на листи. Рок за конституисање новог скупштинског сазива истиче 19 априла, а нова Влада Србије треба да буде изабрана у року од три месеца.

Судећи по изјавама званичника из редова СНС, Србија би нову Владу могла да добије  до 1. маја. До краја седмице СНС требало би да озваничи постизборну стратегију око састава нове владе и њеног програма. За сада је познато да ће он бити усмерен на четири тачке-развој аутомобилске индустрије, пољопривреде, ИТ сектора и грађевинарства и на борбу против незапослености и корупције. А, најкасније до 15. јула, нови парламент би требало да усвоји  пакет реформских закона.

З. В

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )