НАШИ СМО – ЖУРКА
У Србији сви знају ко ће победити на мартовским ванредним парламентарним изборима, осим Александра Вучића. Како је рекао новинарима, пре се може десити да изгуби изборе, него да победи јер су се тајкуни предвођени Мишковићем уортачили да га опањкају код народа и то за велике паре. Вучић или зна нешто што нико други не зна, или, може бити, тврди пазар код народа. Биће ипак, да је ово друго у питању, јер ко је луд да улаже паре у изгубљене битке, а да није директор или бар председник управног одбора великог државног предузећа? Да су тако лако расипали милионе, не би били тајкуни. Знају они где треба подмазати. У српску опозицију сигурно не. Она није претња Вучићу као што није била ни опозиција ДОС-у на ванредним парламентарним изборима у децембру 2000. Ситуација је за СНС данас још повољнија јер тадашње СПС и СРС нису ни помишљале на пакт са новом влашћу. Данас би сви могли заједно, па ће и изборна кампања бити вођена тако да не наљути победника. И, да није Бориса Тадића, ови би избори били на смрт досадни. Сад имамо бар једну неизвесност – ко ће остварити слабији изборни резултат, ДС или НДС. Али, улог није исти. За ДС, која проживљава најтеже дане, проценат горе или доле не значи много. Она остаје у опозицији, јер супротно би била чиста перверзија. Ако успе да сачува освојене посланичке мандате, и ако њихово место у таблоидима попуни неко други, биће то добар основ за нови почетак. За Тадића, међутим, биће важан сваки глас и сваки освојени промил, јер све испод двоцифреног резултата значајно ће умањити очекивану награду. Уместо помпезног повратка у политику, у Србији то данас значи у власт, могао би остати на маргини суочен са истином да грађани Србије на њега више не рачунају. Ја ћу, међутим, у Тадићевом изборном резултату читати само како грађани Србије гледају на његово напуштање странке у невреме. Видећемо како ће то читати Вучић у чију странку је, како тврде новинари сведоци, вест о Тадићевом напуштању ДС стигла 15 минута пре него што је он званично саопштио медијима. Тадић не крије да би радо са Вучићем поделио бригу о држави, а ни Вучић не показује незаинтересованост. Заправо, он врло мудро користи ситуацију. Никог не зове, никог не одбија (ДС се не рачуна), а све пушта да се надају. Тако купује мирнију кампању и подиже цену будућих преговора о новом саставу Владе. Он већ зна и како ће и са ким ће, кога ће држати на клупи за резервне играче, а кога ће првог жртвовати. Ово је његових пет минута славе и он ће их искористити најбоље што уме. Зато и ова наводна забринутост за изборне резултате није ништа друго него мала политичка кокетерија са бирачима. Међутим, нимало не сумњам да се боји тајкунског утицаја, али не сада и не на опозицију.
Журка ће почети када власт пусти корене.
Зорица Вишњић
