ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ – ОРГАНИЗОВАНИ НАСТУП НЕОПХОДАН

Производи малих произвођача скупи и без обезбеђеног тржишта. Неопходно укрупњавање поседа и повезивање у земљорадничке здруге. Стручно усавршавање пољопривредника услов за квалитетнију производњу

 

Константан раст цена репроматеријала неопходног за заснивање пољопривредне производње, као и све ниже цене производа доводи пољопривреднике у све неповољнији положај. Некада је готово свако село имали земљорадничку задругу која је откупљивала производе од сељака и бринула се о њиховом пласману. Последњих година већина је угашена, а у Лозници (било их је неколико) сада постоје само на папиру и не баве се оним због чега су и основане. Пољопривредницима је све теже да пласирају своје производе, немају загарантовану цену, сигурног откупљивача и тржиште. Због тога се поново јавила потреба за повезивањем малих робних произвођача у задруге и удружења. Предности задруге су заједнички наступ на тржишту, набавка репроматеријала по нижим ценама, смањење административних трошкова, као и одређена сигурност у пословању. Производи би били конкурентнији и могли би да постигну бољу цену на тржишту. Пољопривредна производња у Србији је уситњена и неуједначена тако да би  земљорадничке задруге  могле да помогну у оживљавању пољопривредне производње.

Нови Закон о задругама предвиђа смањење броја чланова неопходних за оснивање задруге га, тако да је сада довољно пет пољопривредника (уместо досадашњих десет) да би задруга била основана. Према одредбама новог закона задруге æће моћи да уживају посебан третман на тржишту.

Конкуренција малих произвођача је велика, производња им је скупа тако да је решење у укрупњивању поседа. То би требало да доведе до повећања производње, смањења трошкова и добијање квалитетних готових производа.

– Задруге је релативно лако регистровати, много већи проблем је како организовати производњу. Држава би требало да пропише стандарде којих би задругари морали да се придржавају . Контролу би морала да спроводи стручна саветодавна служба. Анализа замљишта и препорука које ђубриво треба да користе требало би да буде обавезна за све пољопривреднике. Служба за заштиту биља обилазила би терен и давала препоруке за третирање земљишта и водила би рачуна о потребним количинама препарата. Пољопривредници би тако производили квалитетне производе, а на основу информација које би добијала од откупљивача задруга би имала квоте које би њени задругари требали да испуне. Тиме би се делу произвођача обезбедио сигуран пласман, а остатак производа пласирао би се  на друга тржишта – каже инжењер Душан Деспотовић из Пољопривредне станице у Лозници.

Стручњаци лозничке саветодавне службе “Пољосвет” истичу да је образовање, стручно усавршавање, као и информисање задругара о задругарству у другим земљама неопходно да би задруге боље функционисале, а производња била по стандардима које прописује ЕУ где су задруге један од најважнијих начина организовања пољопривредника.

В. Ст.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )