ВЕЧЕ СЕЋАЊА НА ДУШКА ТРИФУНОВИЋА – ТАЈНА ВЕЗА ЗА ВЕЧНОСТ
Посетиоци Библиотеке Вуковог завичаја прошлог петка уживали су у музичко-песничком програму “Тајна веза – сећање на Душка Трифуновића”, који је приредио новосадски музичар Бранко Пражић
Уз акустичну гитару, анегдотске приче из дугогодишњег дружења двојице стваралаца, и казивање стихова, Пражић је подсетио на једног од најпопуларнијих песника бивше Југославије, човека који је радо делио своје стихове музичарима, дајући им први ветар у леђа на путу до естрадне славе. Међу таквима су групе “Бијело дугме”, “Тешка индустрија”, као и вокални солисти Јадранка Стојаковић, Сеид Мемић Вајта, Здравко Чолић и многи други.
– Ево ме у Лозници после готово пет година са програмом истог наслова, али програмом који је сваки пут другачији. Од гостовања до гостовања ја га мењам, подсећајући на то ко је био Душко Трифуновић, шта је све писао и шта су многи знани композитори из бивше Југославије компоновали на његове стихове, а поготово рок групе и певачи који се захваљујући тим песмама постајали славни. Душко је увек је говорио да му није криво што су певачи славни а он не. Њихова слава је пролазна, говорио је, а моја поезија остаје јер је забележена у књигама, а књиге су вечне. Ми смо 1992. године почели заједно да путујемо по Србији, а последњих година његовог живота и по Републици Српској. Пуних 13 година сам био поред Душка и био његов сапутник, сарадник и пријатељ. Направили смо више од 500 заједничких књижевно-музичких програма и у њима сам ја имао своје место као певач. Након Душкове смрти није ми остало ништа друго него да после толико времена проведеног са њим покушам да наставим даље без њега. То је моје мало враћање дуга за све оно што ми је дао током година пријатељства – каже Бранко Пражић.
Део “дуга” Пражић је “измирио” и пар месеци пре Душкове смрти тако што је објавио музички албум са својим мелодијама компонованим на Душкове стихове (ЦД “Бранко Пражић пева Душка Трифуновића” 2005).
– Те песме су живе и неке певам у мојим програмима, раме уз раме са “Главо луда”, “Живот је маскенбал”, “Сирано” или легендарном песмом “Има нека тајна веза”. Многи мисле за “Тајну везу” да је љубавна песма, поготово што је прву верзију отпевала Јадранка Стојаковић. А није љубавна. Настала је тако што су од Душка затражили песму за документарни филм о чувару затвора који иде у пензију. Душко је отишао до чувара и од њега чуо мисао – “Неко уђе јал десет, јал двајес, а ја овђе тријес година”. Њему је исто као и затвореницима. Он је радни век провео у затвору и само је код куће спавао. Отуда и стих “Сидро које лађу чува, тоне скупа са том лађом јер је оно дио ње”. Тако је настала “Тајна веза” – испричао је Пражић.
Подсетио је и на времена када су захваљујући Душку многи, касније познати рок музичари, прве кораке правили у његовим емисијама на ТВ Сарајево, а које су се емитовале у оквиру Југословенског РТВ програма. Посебне емоције изазвала је прича о последњим Бранковим и Душковим заједничким наступима јануара 2006. године.
– Још пред крај 2005. године Душка је морила болест. Тешко се кретао, али тог 17. и 18. јануара, најпре на Златибору, а потом у Чајетини, био је као никада да тада. Кад је стао на сцену био је пун живота, давао је све од себе, изазивао смех својим досеткама, а ја сам у неким тренуцима мислио хоће ли издржати до краја. Све је издржао лавовски, али после десет дана њега више није било. По својој жељи сахрањен је у Сремским Карловцима а на његовом споменику стоје стихови за сва времена “памтите ме по песмама мојим”. Ту је тајна веза Душка и вечности – поручује Пражић.
СТИХОВИ ЗА ГИНИСА
Број Душкових песама које се певају, које су компоноване и снимљене на плочама, касетама или радијским магнетофонским тракама премашује 250 по чему је јединствен у свету. Толико нема ни Боб Дилан, познат по великом броју снимљених песама, а све је извесније да ће Душко по томе ући и у Гинисову књигу рекорда. Од овог броја шест песама је снимило “Бијело дугме” и све су биле велики хитови.
С. Пајић
