У ЦЕНТРУ ЗА АЗИЛАНТЕ – И ДЕЦА НА ПУТУ ЗА СРЕЋУ

Бежећи од недаћа из својих земаља, у Центру за азиланте у Бањи Ковиљачи и ову зиму дочекује више од 80 тражилаца азила. Међу њима је и двоје деце, два дечака који су напустили родни Авганистан и са својим родитељима привремено уточиште од лошег живота и неизвесности нашли у овом прихватилишту. Ту имају топлу собу, редован оброк и мир о којем маштају. Ипак, њихов циљ је западни део Европе и овде су само док не стекну услове за наставак пута. У центар су најпре крајем октобра стигли Амир (5) и Мухамед (4) са мајком Наџбели (28), а средином новембра придружио им се отац Али (32).

– Нисам више могао да дозволим да моја породица сваког дана стрепи од талибана самоубица који су у стању да опасани експлозивом око струка упадају на тржнице, у локале, џамије, спремни да жртвују свој живот и животе недужних људи зарад некаквих идеја. То је скоро  свакодневна појава. Никад не знам да ли ће ме деца и супруга дочекати кад се вратим с посла. Због немогућих услова за нормалан живот одлучили смо да напустимо земљу – прича Али, по занимању бравар.

У Србију су стигли преко Турске и Бугарске, а планирају да се домогну Шведске или Немачке. Њихов трећи син пре двадесетак дана отишао је из Бање Ковиљаче са Алијевим родитељима.

– Имам и брата који је у Америци, а други је у Данској. Моји су у Немачкој, а где ћу са супругом и децом стићи још не знам. Желим само мир и слободу – искрен је Али.

Према речима Роберта Лесмајстера, управника Центра за азил, у овој установи је највише људи из Сирије и Авганистана, али има их и из Сомалије, Гане, Нигерије, Алжира, Судана, Сенегала и Марока. Њих 14 је малолетно и без пратње родитеља.

– Центар у овом тренутку обезбеђује смештај за укупно 86 особа. Број варира а то зависи од тога колико тражилаца напусти центар и колико њих је на чекању за место. Углавном, током целе године капацитети су попуњени – каже Лесмајстер.

С.Пајић