ПРВА КЊИГА ЈАСНЕ КОВАЧЕВИЋ – БАЈКА О МОГУЋЕМ
Ауторка романа “Како је Мила добила крила” верује у снагу удружених енергија и поручује – да би нам кренуло набоље, морамо престати да прљамо своју животну средину
Ове године у животу Јасне Ковачевић, дипломиране фармацеуткиње, догодила се велика промена. После 18 година проведених на Новом Зеланду вратила се у Лозницу са супругом Зораном и написала књигу. Заправо, бајковит роман с поруком “У свима нама постоји нешто вилинско, потрудите се да пронађете и никада не изгубите тај део себе”. Главна јунакиња романа “Како је Мила добила крила” Милица Мила Вучић је млада, образована, лепа и надасве добра особа која успева да својом позитивном енергијом најпре очара, а затим и покрене целу Србију око идеје да треба очистити трагове немара, неваспитања, небриге и лоше воље.
– На идеју сам дошла враћајући се са зимовања гледајући километре смећа дуж Ибарске магистрале. Просто је невероватно са каквом лакоћом људи отворе прозор и избаце из својих аутомобила или из аутобуса кесе, флаше или шта им се већ нађе под руком. Цела Србија је пуна смећа. Тешко се живи, земља се суочава са веома озбиљним проблемима, али да би се очистила Србија, потребно је само мало добре воље. Овако шаљемо веома лоше поруке и Европи којој стремимо и страним инвеститорима које призивамо. Како да нам повере свој капитал када не умемо да сачувамо ни свој – каже Јасна.
У роману то је објаснио један од јунака, монах Милун речима: “Грешите ако мислите да су земље богатих чисте јер су они богати. Пре ће бити да је обрнуто. Господ допушта да се обогате они који раде вредно и паметно, а такви углавном за собом не остављају неред”. На питање како Нови Зеланд решава такве проблеме, каже да није у питању казнена политика, како се уобичајено мисли, већ просто спознаја људи да се тако нешто не ради. Тамо је јако развијен друштвено користан рад и свако помаже заједници како најбоље може. Нови Зеланд је водећа земља у свету по хуманом односу према деци из неразвијених земаља. Породица Ковачевић је у једном периоду помагала четворо деце, а Јасна је провела три месеца у Перуу, радећи у сиротишту. Овом књигом желела је да покрене људе на размишљање о томе да се удруженом енергијом и добром вољом све може.
– Ову књигу сам послала на поклон градоначелнику Лознице и многим министрима. Међу њима и Александру Вучићу, сасвим случајно, презимењаку моје јунакиње. Зато сам му написала у посвети да прочита књигу и открије да ли му је моја Мила можда неки род. Наравно, нико ми није одговорио, али ја се надам да би се можда могло догодити да неко од њихових сарадника прочита ову књигу и у њој нађе идеју како покренути грађане да брину о својој околини – каже.
– Овде се људи боре за живот и од њих се не може очекивати да се баве неким озбиљнијим хуманитарним радом, али се могу навести да очисте и не прљају своју околину. Са своје терасе сваки дан гледам како Штиром плутају флаше. Једном сам била у непријатној ситуацији да госту из Швајцарске не умем да објасним откуд то. Истовремено, гледам како радници градске чистоће чисте корито Штире, а кроз два дана опет исто. Верујем да би се на свест људи могло утицати и сталним медијским кампањама, јер не вреди чистити, ако се не престане прљати – каже ауторка.
Ова књига није на продају. Сви који желе могу узети бесплатан примерак у књижари “Тршић”, могу је копирати, умножити или бесплатно доћи до ауторског права уколико желе да је поново штампају. Ако желите да прочитате ову књигу можете се јавити и у редакцију ЛН. Обезбедили смо по примерак за првих пет читалаца који се јаве на 893-731 или дођу у наше просторије.
З. В.
