ПОВОДОМ 300 БРОЈА “ЛОЗНИЧКИХ НОВОСТИ” – ДАН СА ДЕЦОМ ИЗ НАРОДНЕ КУХИЊЕ

Лозничке новости у сарадњи са дародавцима предале народној кухињи око 250 килограма разних намирница за најмлађе кориснике, а на рачун Црвеног крста уплаћен и новац за новогодишње пакетиће. Шесторица лозничких привредника најавили спремност да и даље помажу најугроженије суграђане

У понедељак око 9 ујутру, зубато сунце обасјавало је зграду “Нашег дома” где смо имали заказан састанак са представницима лозничког Црвеног крста и дародавцима народне кухиње који су се одазвали позиву ЛН да заједно обезбедимо помоћ за 73 деце, која ту добијају топли оброк са својим родитељима. Први нам прилази насмејани дечак по имену Кевин, пружа руку и пита: “Како сте”, онда нам представља и своје другаре. Питамо, по коме је добио име, каже, по глумцу. Мало даље стоје њихови родитељи. Већина има и по петоро деце, а неки и шесторо коју издржавају од социјалне помоћи.

Кад мора овако

– Нема посла, а живети се мора. Захваљујући народној кухињи и ми и деца имамо шта да једемо – каже нам Љиљана Голубов, мајка шесторо деце, од којих су двоје школарци. Каже да је количина хране коју добијају довљна да се прехрани породица, а и муж заради понеки динар у надници.

Цветка Радосављевић има петоро деце. Најмлађе је у пеленама, троје иде у школу. Њена кћи Наташа иде у пети разред и има велике планове. Наставиће школовање, завршиће факултет и биће докторка. Патриција, прелепа четрнаестогодишња девојчица тек је четврти разред, касно је пошла у школу, али наставиће школовање и завршити средњу, још не зна коју, али решена је да има диплому и да живи боље. Док разговарамо са старијом децом, све време нас опседају најмлађи, занимљиви смо им ми, наши диктафони и фото-апарати, микрофон и камера колега са ТВ “Лотел”, а истовремено показују велику жељу да се и они нама допадну. Кажемо им да су лепи и пристојни, јер заиста јесу, покушавамо да изнудимо од њих обећање да ће редовно ићи у школу и да ће вредно учити. Питамо, која је њихова највећа жеља и сасвим неочекивано не добијамо одговор. Моја жеља је… моја жеља је… не могу да се сетим. Их, од толико жеља, ко би се сетио оне највеће.

За то време примећујемо и двојицу дечака који би волели да нисмо ту ни ми ни они. Зову се Дејан и Петар. Имају још једног брата деду и оца. Дејан је средњошколац и нада се да ће убрзо почети да зарађује за живот јер је одабрао добар занат. Биће то једина плата у породици, а храна из народне кухиње им добро дође, пошто код куће и нема ко лепо да спреми од када је мајка умрла. Затим је по дневни оброк дошла једна млада жена са три девојчице. На први поглед ни по чему нису одавале утисак да им је овде место. Једна свежа модрица на лицу мајке била је аларм за Весну  Мелезовић, психолога и секретара Црвеног крста да  јој се приближи. Тек када смо обећали да нећемо открити њихов идентитет отворила је душу. Несвршена студенткиња Филолошког факултета, удала се, родила троје деце, а због насиља у браку вратила се у Лозницу код родитеља. Муж не даје издржавање за децу, а отац је преке нарави. Бежећи од једног, стигло је друго зло.

– Деца су добра, када бих само могла да обезбедим посао и кров над главом, да нађемо мир… Храна коју овде добијамо је заиста добра, али мојој деци је драже када било шта спремимо саме. Макар једно јаје, било шта. Али, мора овако, а ја не видим како ћемо даље.

Весна је позива у Црвени крст, да је охрабри и помогне. Коментаришемо како о њиховој тешкој судбини треба обавестити локалну власт, како се мора наћи посао за њу и кров над главом за све три.

Нема увек за све

У Клупцима, где смо били храна се припрема за све кориснике, а дели се на два пункта. У Клупцима право на оброке користе 22 породице са 50 корисника, а на градској  зеленој пијаци 45 породица са 115 корисника. Како смо већ навели од укупног броја корисника 73 су деца међу којима је 48 основаца и шест средњошколаца. Од укупно 67 породица у чак 32 право на оброк немају сви њени чланови, првенствено радно способни као ни деца до три године.  Реч је углавном о породицама које имају и до осам чланова. У 17 породица су самохрани родитељи, а све више се за помоћ обраћају инвалиди и тешко оболели. Ове године их је 38, а како кажу у Црвеном крсту, најтеже је када се удруже болест и старост.

–  За разлику од осталих народних кухиња у Србији, где се топли оброци припремају само пет дана, код нас се припремају шест, а само недељом корисници добијају суву храну. Ове године из буџета града за Народну кухињу издвојено је 7,9 милиона динара, а предлог је да  наредне буде више од осам. Поред те и помоћи Црвеног крста, и Влада Србије обезбеђује помоћ у намирницама за све народне кухиње на територији Србије. Затим, по налогу Јавног тужилаштва за ове намене се издваја и део новца из наплаћених прекршајних казни.

“Лозничке новости” су показале да се могу организовати и људи добре воље и тако

појачати оброк за више од 70 деце корисника народне кухиње и ми се надамо да ће их бити још више како би помоћ могла да стигне до свих људи којима је потребна – каже Весна Мелезовић.

ЛН су издвојиле и 15.000 динара за припрему новогодишњих пакетића које Црвени крст традиционално припрема за најмлађе кориснике.

З. В.