ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ – ТВРДИЦА СА ДВА ЛИЦА

Некадашњи угледни београдски адвокат Сибин Стојановић, иначе познат и као дугогодишњи правни заступник ФК “Црвена звезда” и један од оснивача Демократске странке, важио је дуго за веома утицајну и занимљиву особу, о којој су се испредале многе приче, не само у Београду, већ и у родној Бањи Ковиљачи и Лозници где је почетком 50-их година завршио гимназију. Иако је врло рано стекао солидан материјални статус, Сибин је у најужем кругу својих пријатеља био етикетиран као изузетно шкрта особа, нарочито за давање позајмица, и при плаћању кафанских цехова, мада је највећи део слободног времена проводио у чувеној “Мадери”, преко пута које се налазио његов стан и адвокатска канцеларија. Знајући све то, један од његових најбољих другова из младости професионални коцкар Милан Тошин, долазећи из Париза на одмор у Бању Ковиљачу, крајем 70-их година, пожелео је да види Сибина, па је успут свратио право у “Мадеру”. Пошто се у сали није налазио Сибин, Тошин је за свој сто позвао младог Роскета, студента из Бање Ковиљаче, који се ту случајно задесио, па му дао следеће инструкције:

– Отиђи код Сибина у канцеларију и реци му да га у “Мадери” чека његов друг Милан Тошин! – затим је извадио из џепа новчаник препун француских франака, и једну фотографију, на којој се види он испред свог аута, па је наставио:

– Још му кажи, да му по теби шаљем своју фотографију и новчаник, да зна да сам дошао са аутом, који може да види испред “Мадере”, ако погледа кроз прозор, и да имам много новаца, тако да се не плаши да ћу му тражити позајмицу.

После Роскетовог излагања Сибин се наводно “опасно увредио”, али је ипак одмах дошао у “Мадеру”, тако да је Тошин на лукав начин испунио себи жељу да види и почасти свог доброг старог друга.

Мађутим, колико год да је Сибин био шкрт у односу на мушки род, неупоредио више је био галантан према лепим девојкама. Тако једног лета док се сунчао на дринској плажи са својим другом и вршњаком, педесетогодишњим Момом Станићем, поред њих прође изузетно згодна и висока девојка која се јави Моми, пошто су се познавали као комшије у Београду. Региструјући то Сибин истог часа поче да моли Мому да га упозна са њом, обећавајући му куле и градове. Не могавши да га одврати од тога, Мому издаде стрпљење, па је позва и представи јој Сибина као најбољег адвоката у Београду. Сибин одмах поче да се удвара, говорећи јој да има озбиљне намере, и да ће је водити на Хаваје, Флориду, Аустралију и ко зна где још. Девојка у почетку би збуњена, а затим му упути бујицу погрда: “да је мали као кепец”, “да му је лице изборано као у њене бабе”, “да је једини на свету ни по коју цену не би пристала да буде са њим” и све у том тону.

На то Сибин уопште није обраћао пажњу, већ је наставио и даље да јој скида “звезде са неба”, после чега Моми “пуче филм” па упали ауто и оде са плаже.

После неколико месеци, Момо пожели да се види са Сибином, па заборавивши на ту непријатну епизоду, дође пред његов стан и позвони на врата.

Када је испред врата која су се отворила, Момо угледао ону исту девојку са дринске плаже, не проговоривши ни речи, као опијен изашао је из зграде, и кренуо булеваром према Лиону, уместо према Теразијама и Новом Београду, где је становао.

Зоран Тешић