ЈАВНИ ЧАСОВНИЦИ – ДА ВРЕМЕ НЕ СТОЈИ
Од три јавна часовника у Лозници, ниједан не ради, па пролазнике само подсећају да је некада по њима мерено време. Један који би вредео средњошколцима и свима другима налази се на лозничкој Гимназији, али његове казаљке одавно су непомичне
У светским метрополама и већим градовима јавни сатови су симболи и препознатљиви детаљи сваког од њих, а поред практичне вредности и указивања на проток времена, углавном представљају и права уметничка дела. У Лозници их нема много, укупно три, али ниједан није исправан. Један се налази на лозничкој Гимназији “Вук Караџић”, који је од 1967. године, када је постављен, требало да мери минуте и сате, да упозорава ученике из средњошколског парка колико имају времена до почетка наставе, а заљубљене на уговорене састанке. Када би се време мерило по овом сату, сви бисмо били још у седамдесетим годинама прошлог века, што због одређених момената и не би било лоше, али нико није сигуран да ли је сат стао током дана или ноћи.
– Био сам шеф градилишта када је дозидана нова зграда Гимназије. Градња је започета у фебруару 1967. године а већ 25. децембру ђаци су били у клупама и новим учионицама. Радило се у три смене. Сат је био део грађевинског пројекта и био је новина за цео град. Радио је можда петнаестак година, а знам да већ годинама није у функцији. Требало би то неко да погледа и поправи – каже Лозничанин Недељко Јовичић.
Многи који први пут дођу у Лозницу и прођу Тргом Јована Цвијића обавезно примете округли сат а једно од уобичајених питања је зашто не ради. На ово питање сигуран одговор нема ни Драган Перзић, професор општетехничког у пензији, који је својевремено поправљао сат на зиду Гимназије.
– Не сећам се тачно када је то било, можда 2005. године, али се сећам да је механизам за овај сат био произведен у Чешкој. Није било могуће отклонити квар јер нису постојали резервни делови па сам проблем класичног механизма решио уградњом електронике. То је омогућавало да сат ради на струју, а постојала је могућност и привременог рада на батерију. Зашто сат не ради, не знам, али знам да је документација о том сату и преправкама на механизму предата тадашњем директору школе. Претпостављам да би то могло да се среди без већих новчаних улагања – каже Перзић.
И директор Гимназије Милутин Тошић, није сасвим сигуран откада сат не ради, али се слаже да би добро дошао како ученицима, тако и свима другима који пролазе центром града.
– Покушаћемо да пронађемо документацију која се помиње и надам се да ће сат ускоро прорадити – каже Тошић.
Ни сат на старој лозничкој цркви одавно не ради, а покушаји да се поправи у години када црква прославља 140 година постојања нису уродили плодом. Преме речима свештеника Милоша Петровића, квар на механизму захтева опсежнију поправку, што подразумева и његово комплетно скидање и наручивање израде неколико зупчаника што у овом тренутку није изводљиво. Трећи и “најмлађи” сат је на згради на углу Поп Лукине улице, али и на њему време одавно стоји.
С.Пајић
