ЛОЗНИЧКЕ ПРИЧЕ – КРВАВИЦА

Стара лозничка зелена пијаца (звана женска), која се 50-их година прошлог века налазила на простору данашњег парка између Гимназије и Економске школе, била је незаобилазно састајалиште већине мештана, не само за трговину, већ и за свакодневно дружење. Ту су се веома често збијале разне шале и смицалице, у чему су предњачили Слободан Жарковић Ћопан и његови другови. Иако је имао одговорне обавезе у свом предузећу, Ћопана није мрзело да смишља шале.  Уочи  једног летњег пазарног дана, оде у кланицу иза Вуковог дома, и замоли месаре да му направе посебну крвавицу од танког сировог свињског црева испуњену крвљу и сутрадан зором, на пијаци откупи од сељака чабар првокласног сира. Затим је на главу ставио велику белу капу, и опасао кецељу испод које је око струка завезао поменуту крвавицу. Тако камуфлиран, за време највеће гужве на пијаци, изложио је сир на тезгу и одмах из свег гласа почео да узвикује:

– Хитна распродаја првокласног сира!

Наравно, та његова реклама привукла је убрзо пажњу знатног броја Лозничанки, које су због одличног квалитета сира и ниске цене окупирале тезгу. Како је тај дан био веома сунчан и топао, Ћопан у једном моменту застаде са продајом, приближи главу према кецељи, затим муњевитим покретом избриса њоме зној са чела. Тим гестом Ћопан је на трен открио “мамац” за смишљену подвалу, на шта се неке жене упецаше, па почеше да се згледају и стидљиво гуркају. Међутим, он убрзо претварајући се као да се ништа није догодило, настави са продајом. Таман када су се духови мало примирили, Ћопан театрално, поново избриса знојаво чело, али тако, да се још више открије његова “срамота”. Истог часа пошто је трик упалио, поједине госпође згрануте непристојним призором, бурним негодовањем и псовкама окомише се на Ћопана. На то он, наводно, осећајући се осрамоћеним, љутито зграби нож са тезге, којим је секао сир, и уз повику:

– Нећеш ти мене више брукати! – завуче руку испод кецеље, па наглим трзајем пресече подвезану крвавицу, из које се низ његове ногавице и ципеле, проли поприлична количина крви на земљу. Док поједине жене вриснуше, а неке остадоше скамењене, и без гласа, Ћопана његови другари, ухватише испод пазуха, па журним корацима понесоше према “болници”.

Дочекани забринутим погледима, убрзо се појавише поново на пијаци, и открише Ћопанову превару, што изазва буру смеха, поготову међу бившим муштеријама.

Зоран Тешић