НАШИ СМО – ЋИРИЛИЦА

НАШИ СМО – ЋИРИЛИЦА

SassaОве седмице у Вуковару је полиција има(ла) пуне руке посла да сачува двојезичне натписе постављене на неколико  установа и институција. Прве табле постављене са натписима на латиници и ћирилици чекићем су поразбијали тамошњи десничари који се противе постављању српског писма у “њиховом Вуковару”. Власт тврди да ће натписи на ћирилици остати, неки са ове стране су се одмах понадали да ће ЕУ због тога казнити своју најмлађу чланицу, али то су њихове бриге.  Мене брине нешто друго. Апсурдност случаја у којем   држава Хрватска брани ћирилицу коју је наша држава одавно пустила низ воду. Јесте, има је у Уставу. члан 10. “у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава”, али погледајмо “стање на терену”. Ево, на пример у Вуковом завичају,који се поноси реформатором српског језика и творцем модерне азбуке. Замислите да Вук може данас да прошета градом, на пример, шеталиштем и  прочита називе бутика, локала и ресторана не би ни слутио да је на само пар километара од свог Тршића. Једино би га натписи на кафани “Централ” и дому културе уверили да је у Србији. Погледајте сами, на све стране само латиница, а називи углавном на енглеском, мада се провуче и неки други језик. И то не само у овој улици, у целом граду треба се добро находати па избројати десетак назива на ћирилици и српском, наравно. Стручни људи који се баве нашим писмом и језиком кажу да је када су у питању натписи на продавницама, установама, путоказима, називима места тешко негде наћи пример као наш. Многи мисле да је боље за “бизнис” уколико је назив на латиници, као да је ћирилица нешто лоше или да овде станци долазе у милионима па да се лакше снађу. Документи Европског савета, Европске Уније и Уједињених нација траже од нас да водимо бригу о свом језику али оста мртво слово на папиру уколико ми то нећемо. Изгледа да је проблем користити ћирилицу, али уколико се то писмо не чува у најезди рачунара, мобилних телефона и комуникације у којој се и латиница све више пише у скраћеницама, а енглески изрази користе у великој већини, није потребно много да наша ћирилица падне у други план. Било је људи, нажалост усамљених примера, који су увиђали шта се ћирилици спрема и покушавали да промене нешто. Пре шест година група од 32 Лозничана је тадашњој Скупштини општине поднела захтев за доношење одлуке да називи свих трговинских, угоститељских, занатских и услужних радњи, друштвених, јавних и приватних предузећа и организација у лозничкој општини морају бити исписани ћирилицом, а ко хоће може их написати и латиницом. Како је тада рекао иницијатор акције пензионер Божидар Панић, ћирилица је у Лозници угрожена, натписи скоро свих фирми су написани латиницом, а неке имају и стране називе што ”не служи на част лозничком крају у коме се Вук родио”. Предлагачи се нису слагали са доношењем препоруке јер она “никога не обавезује” и тражили одлуку која би појачала важност закона и Устава. Нису тада тражили да ћирилица буде једина али да је има, а не да 90 одсто фирми буде исписано латиницом. Скупштина је подржала предлог и препоручила привредним субјектима на територији општине да називи фирми буду исписани ћирилицом, а колико су то уважили види се на све стране. Ако већ ми то не поштујемо с којим правом се љутимо на јединог странца у нашем граду који је окачио табле на свом матерњем језику? Узгред, пре неки дан један запањени Лозничанин рече да је усред Драгинца човек окачио таблу упозорења на немачком!

Иако смо сигурно богатији јер можемо равноправно да користимо два писма, не чувамо оно што је наше, препознатљиво, већ га полако предајемо забораву. На нашу срамоту ћирилица се занемарује у Вуковом завичају, а да је сасвим уклонимо не треба нам чекић. Доста је небрига, време ће учинити своје, а  ми ћемо ићи у разне “сторе”(продавница) и повремено куповати на сале (распродаји). То што се Вук преврће у гробу, ма кога брига, јер ми смо тако цоол.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )