ГРУПА “ДРУГИ НЕРВНИ СЛОМ” – СВЕ ЈЕ ТО РОКЕНРОЛ!
Истрошене жице на гитари, извитоперене чинеле и закрпљена пластика на бубњевима, као и недостатак простора за вежбање, само су неке од препрека на које наилазе лознички рокери жељни доброг музицирања. Група “Други нервни слом” и поред свега не одустаје од рокенрола
Мемљиве и влажне просторије за вежбање, лоши инструменти, израубована техника и појачала, као и слаба понуда за наступе, само су неки од препрека с којима се сусрећу млади лознички рокери, жељни свирања пред публиком и парчета неба на “великој музичкој сцени”. Иако у Лозници, Бањи Ковиљачи и Лешници активно делује десетак рок састава, њихови домети тешко или никако не пребацују даље од наступа на локалним манифестацијама или у пар локала који негују и овај музички правац.
– Када неко има срећу да обезбеди било какав простор за вежбање он већ мисли да је на пола пута до славе. Нажалост, те просторије су, углавном, претрпане гараже или подруми пуни воде, неусловни за било какав рад а камо ли за озбиљно вежбање. Искакање осигурача и нестанак струје појаве су на које смо сви навикли – прича Александар Петковић (17) басиста групе “Други нервни слом” из Бање Ковиљаче.
Бубњар и најмлађи члан овог састава, Огњен Самарџић (12) показује на каквим чинелама свира и објашњава да сличне инструменте користе и други, чак и када наступају пред публиком.
– Сви маштамо о добрим инструментима али често до њих нисмо у стању да дођемо, пре свега због цене. Сналазимо се како знамо и умемо, али лоше инструменте тешко могу да камуфлирају и првокласна озвучења – искрен је Огњен.
Иначе, група “Други нервни слом” основана је у септембру прошле године и у почетку поставу су чинила четири члана. Из различитих разлога настала је двомесечна пауза а састав је обновљен и често наступа на бајкерским скуповима или фестивалским свиркама.
– Ових дана прославићемо рођендан спремни да наставимо даље. Поред Александра и Огњена, у групи је и ритам гитариста Милош Миловановић (16), док сам ја најстарији са 19 година а свирам на гитари и певам. Лоши услови у којима вежбамо један је од разлога због којих се многе групе угасе после пар месеци. Неки одлазе на факултет, али и они који остану у граду немају довољно воље да се боре за свој музички простор и брзо одустају од рокенрола. Ми имамо десетак својих песама али смо снимили само пет јер немамо средстава да платимо студио и за остале трошкове. Оно што имамо то је воља за радом, а посебна мотивација нам је и предстојећи наступ у београдском КСТ-у. Лоше жице, појачала или бубњеви део су наше музичке кореографије, али све је то рокенрол – поручује Марко Перић и додаје да су већ наступали као предгрупа чувеном “Атомском склоништу” у Малом Зворнику, као и Ђорђу Давиду и његовом саставу.
С. Пајић
