ОДЛИЧАН РОД ШЉИВЕ – КАЗАНИ СЕ НЕЋЕ ГАСИТИ

ОДЛИЧАН РОД ШЉИВЕ – КАЗАНИ СЕ НЕЋЕ ГАСИТИ

PRERODILAУ шљивицима се гране изломиле од богатог рода, али ће поново шљива завршити углавном у ракији јер организованог откупа нема. Цена до 15 динара за килограм шљиве не одговара воћарима па ће род “попити”

Ове године су се гране под теретом незапамћено великог рода шљиве савиле до земље али ће у лозничком крају род углавном завршити прерађен у ракију. Организованог откупа нема већ годинама, а спорадични откупљивачи нуде, како кажу воћари, “смешну” цену.

Према речима Златице Крсмановић, стручњака за воћарство лозничког Завода за пољопривреду који покрива и општине Крупањ, Мали Зворник и Љубовија, род је богат али су плодови ситни и незадовољавајућег квалитета.

– За разлику од прошле године када је род био слаб, ове је огроман, по стаблу од 50 до 100 килограма, али  ће поново шљива  отићи у ракију. Прошле године откупна цена била је од 30 до 40 динара за килограм, али су и род и откуп били слаби. Ни ове године откупа готово да нема. Брана шљива ако је задовољавајућег квалитета, углавном је ситан род, има цену цена 14-15 динара за килограм. Није почео откуп за сушење, узима се углавном “стенлеј” која стиже касније, али ни ту неће бити боље. Откупа је мало на овом подручју, раде га хладњача МН у Крупњу и “Агро фрост” у Завлаци док га  у лозничком крају нема – каже она.

 Живота Гавриловић, из Трбосиље, за своје 83 године не памти овакав род шљиве. У његовом шљивику од преко 500 стабала многе гране у старом засаду пукле су под теретом плавог воћа.

– Шљива је родила како више никад неће. Док прошле године нисам уопште гаравио казан ове га нећу гасити. Не знам колико ће бити рода, најпре морам наћи људе да искрешемо поломљене гране јер кроз шљивик не може да се прође. Претпрошле године сам испекао 250 казана, а ове нећу мање од 300, сву шљиву ћу у ракију јер шта ћу друго са њом. Овде нажалост нема организованог откупа, што је велика штета јер је род богат и многи би имали користи да га дају уз праву цену. Неки нуде откуп од по шест динара за килограм шљиве што је смешно. Не бих дао шљиву ни по 15 динара јер немам рачуна. Уз добру цену и организован откуп могло би свима да буде добро – каже он.

Гавриловић има 80 ари под старим засадом шљиве и хектар нове. Каже да треба садити шљиву јер је Србија одувек позната по њој и нашој препеченици, као и да је некада сува шљива била на цени, али данас то ретко ко ради. Сада све оде у ракију па полако продајеш, а ракија што старија то боља, вели и додаје да има око 1.200 литара старе ракије па ће са новом залихе знатно увећати.

Нажалост, у овом крају нема много великих произвођача који би организовано тржишту понудили своју производњу па уместо откупа и извоза шљиве у свежем, или сушеном стању она већ годинама бива флаширана, а по нешто оде у пекмезе и џемове.

Богат род поново ће бити скинут, а онда убачен у каце док не буде спреман да прође кроз лампек и заврши у ракијским бурадима. Иначе, на подручју лозничког Завода под шљивом је више од 4.300 хектара, а само на неколико засада људи користе комплетну агротехнику и ту је квалитет шљиве солидан.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )