ЛОЗНИЧАНИН МИЛОШ СИМИЋ ОСМИСЛИО НАЈБОЉИ НАУЧНИ РАД НА СВЕТУ У ОБЛАСТИ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ – ДР ВЕРХАУС У БОРБИ ПРОТИВ БОЛЕСТИ
Студент новосадског Факултета техничких наука Лозничанин Милош Симић осмислио је научни рад у области вештачке интелигенције који је у Севиљи на Светској конференцији проглашен најбољим на свету. Примена програма “Др Верхаус” могла би спречити велике епидемије и спасти многе животе
Ако би заживео пројекат “Др Верхаус”, који је осмислио Лозничанин Милош Симић (23), студент четврте године новосадског Факултета техничких наука, без претеривања се може рећи да би се променио свет, или бар борба против болести, а многи би животи били спасени. Милош је пројекат урадио као део тима “Метадоктор”, а на Светској научној конференцији у Севиљи, пролетос, “Др Верхаус” проглашен је најбољим научним радом на свету у конкуренцији напредних база података и вештачке интелигенције. Претходно “Метадоктори” нису успели да победе на локалном “Мајкрософтовом” такмичењу, освојили су треће место, и у јануару су послали пријаву у Севиљу где су се надметали универзитети из целог света. Тамошњи рецензенти били су задовољни, увидели велики потенцијал програма и затражили достављање проширене верзије.
– Нисмо имали претеране амбиције, а победили смо и презадовољан сам. Замисао је моја, али је тимски остварена и показало се да можемо парирати великим светским универзитетима. Програм сам раније покушавао да направим у некаквој минијатурној верзији па сам тако на једном београдском факултету освојио трећу награду са нечим што би било 0,2 одсто садашњег “Др Верхауса”. Нисам добио стипендију и жеља ми је расла па сам размишљао како то урадити. На трећој години сам ишао од професора до професора и сви су били заинтересовани, али нису имали времена све док професор др Иван Луковић није пристао. Окупили смо тим и после скоро две године рада дошли до овог успеха – прича Симић.
“Др Верхаус” (“Др Складиште”) такво је име добио зато што се део система зове складиште података и у њему се сакупљају огромне количине информација из којих се алгоритмима извлачи знање и траже се повезане чињенице кроз сирове податке. Конкретну примену имао би у медицини, а његова права величина видела би се када би био инсталиран у Светској здравственој организацији.
Н. Трифуновић
