НЕМАЊА МАКСИМОВИЋ ИЗ БАЊЕ КОВИЉАЧЕ ОСВОЈИО ЗЛАТО НА ЕП У ФУДБАЛУ ЗА ИГРАЧЕ МЛАЂЕ ОД 19 ГОДИНА – СРБИЈА НА ВРХУ ЕВРОПЕ

Немања Максимовић из Ковиљаче са фудбалском репрезентацијом Србије освојио злато на Европском првенству у Литванији

У тренутку када је судија одсвирао крај финалне утакмице између фудбалских репрезентација Србије и Француске на Европском првенству за играче млађе од 19 година у Литванији, телефон у дому Максимовића почео је да звони без престанка. Родбина, пријатељи, комшије, познаници, звали су да честитају на огромном успеху који је српски национални тим постигао, а са њим и Немања Максимовић (18), момак из Бање Ковиљаче. Српска репрезентација славила је са 1:0 голом Луковића у 57. минуту. Најдужих пола сата у животу Немањиних навијача трајало је, чинило се бесконачно, али крај је ипак дошао и на грудима српских репрезентативаца засијале су се златне медаље. Педесет националних селекција стајало је иза једне, иза Србије.

– Бити први међу толиким селекцијама, а ту је бар десет фудбалских велесила, заиста је велики успех. Пре првенства нисмо размишљали о титули и ишли смо из меча у меч да дамо све од себе и да се не обрукамо. На крају смо дошли до врха. После прве утакмице и победе над Турском, атмосфера у репрезентацији бивала је све боља и видели смо да можемо. Нису много веровали у нас, кроз квалификације смо једва прошли на гол-разлику, а раније нисмо имали добре резултате. Сада се све поклопило, атмосфера, селектор, стручни штаб и учинило да постигнемо највећи успех у историји српског фудбала, што нам је велика част и задовољство. Нисмо били ни свесни шта смо учинили док нисмо видели колико то значи људима код куће – прича Немања којем се утисци још нису слегли.

До врха се није дошло лако јер су се момци у полуфиналу намерили на, према Немањином мишљењу, најјачу селекцију на првенству – Португал. Регуларни ток завршен је без победника са 2:2, продужеци нису донели решење и приступило се извођењу једанаестераца.

– Тада сам се сетио баражног меча за улазак у Квалитетну лигу Србије за пионире који сам 2010. играо у Лозници, када су пенали одлучивали. Дао сам гол у регуларном току, а пенали су лоше кренули, баш као и сада, а онда је Маре (голман Марко Цветиновић) скинуо три и успели смо. Слично се десило и овог пута – каже Максимовић кога су у мечу са Португалом жуљеви несносно болели па је размишљао о томе да не престаје да трчи јер му је у трку било лакше.

Немања је био једини играч без клуба на ЕП, али ће се то вероватно променити до краја прелазног рока. Изразито вредан и користан фудбалер запао је многима за око па ће, после неколико дана одмора, размислити куда даље. Дрес београдске Црвене звезде носио је до јануара, а потом је тренирао у Швајцарској са првим тимовима пар клубова, тако да није испадао из форме. Каже да уговор са Звездом није ни имао па га, иако медији погрешно преносе, није ни могао раскинути, а захвалан је селектору Друловићу и стручном штабу на поверењу које су му указали и нада се да га је оправдао. Ко је пратио како игра момак са бројем 18 на леђима у то не сумња, а њега је језа прошла када је у 93. минуту полуфинала скривио слободан ударац и помислио да ће пасти гол.

Ни породици није било лако, отац Радисав је са пријатељима у једном кафићу пратио меч, а мајка код куће са сестричином и комшиницом. Бринуло се 90 минута, време је споро текло, али је потом уследила неизмерна радост.

– Пресрећни смо и узбуђени. Стрепели смо и уживали јер је на крају све било добро. Када је одсвиран крај, не може се срећа речима описати. Телефон се усијао, а још увек нам долазе пријатељи и честитају. Поносни смо на Немању и очекујемо да буде још бољи, да пронађе клуб и избори се за своје место – прича пресрећна мајка Тања.

Поред игре, репрезентативци су се позлатили и понашањем на терену и изван њега. Момци за понос већ у октобру почињу први круг квалфикација за ЕП наредне године, а Немања каже да је екипа квалитетна и верује да ћемо бранити титулу. Он је један од оних који могу играти и следећег лета, тако да ће Ковиљача и Лозница поново имати додатни разлог да пуног срца навијају за наш тим.

Дочек

Када је у суботу ујутру стигао у Лозницу, разбудили су га другови који су му приредили дочек уз музику, заставе и мајице са његовим именом и бројем.

– Изненадили су ме другови, било је заиста неочекивано и захвалан сам свим дивним људима из Бање Ковиљаче који су ми честитали, дочекали ме и приредили ми тако пријатно изненађење – каже европски првак популарни Максо.

Н. Трифуновић

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″