ЛЕГАЛИЗАЦИЈА – ЧЕКА СЕ ЗАКОН
Легализација бесправно саграђених објеката тренутно је у стању мировања све док Скупштина Србије не усвоји нови закон о легализацији. У међувремену грађани могу да упишу у катастар власништво над таквим објектима
После одлуке Уставног суда о укидању одредби закона о планирању и изградњи које се односе на начин, услове и рокове за легализацију као и садржину и врсту техничке документације потребне за грађевинску и употребну дозволу која је ступила на снагу шестог јуна, у нашој земљи практично траје правни вакуум у тој области. У међувремену је усвојен закон о упису у катастар бесправно саграђених објеката, који омогућава власницима станова, кућа и викендица да упишу власништво над нелегалним објектом. Овај закон у ствари омогућава да се објекти који постоје и који су саграђени без грађевинске, односно употребне дозволе могу уписати у поседовне листове према одређеним категоријама. Иако је планирано да Скупштина по хитном поступку разматра нацрт овог закона, то се, највероватније, неће десити све до септембра тако да ће грађани морати још да се стрпе да би за свој објекат добили грађевинску и употребну дозволу.
Републичком геодетском заводу до сада је од локалних самоуправа прослеђено 208.500 предмета. Према информацији из Одељења за просторно планирање и изградњу, у Лозници је поднето 3. 577 захтева за легализацију од којих је до сада решено 656.
Већина локалних самоуправа ће, највероватније, бар до краја ове године, задржати старе попусте од 99 и 60 одсто. Међутим, они могу да буду оборени од стране Уставног суда јер су били један од разлога за укидање старог закона због дискриминације грађана који су легално градили.
Према неким мишљењима, ни најновији закон неће ништа битно променити у овој области пошто грађани сада имају могућност да се као власници нелегалних објеката упишу у катастар. Ко неће да продаје објекат већ планира у њему да настави да живи, не мора ни да га легализује. Наравно, закон о легализацији ће бити донет, јер та област мора да се регулише због оних који хоће грађевинску и употребну дозволу као и због великих пословних објеката који без легализације не могу да добију тапију. Иначе, први закон о легализацији донет је пре десет година да би после сваке треће године био допуњаван или мењан.
В. Мићић
