ПРЕВОДИЛАЧКА РАДИОНИЦА – СКУП СЛАВИСТА У ТРШИЋУ

ПРЕВОДИЛАЧКА РАДИОНИЦА – СКУП СЛАВИСТА У ТРШИЋУ

prevodilacka radionica 1Студенти српског језика из Европе, поред упознавања језика, боравак у Тршићу користе за упознавање српске културе, али и зближавање са колегама из других земаља. Њих 12 из седам држава свој боравак у родном месту Вука Караџића завршавају прекосутра

У недељу 30. јуна завршава се десетодневна преводилачка радионица у Тршићу у чијем раду је учествовало 12 студената јужне славистике из Русије, Аустрије, Немачке, Италије, Велике Британије, Словеније и Белорусије. У сарадњи са Драганом Грбић из Института за књижевност и уметност из Београда, која руководи радионицом, гости из Европе су поред предавања о српској књижевности, етнологији и историји, преводили на шест језика материјал за изложбу о развоју словенске писмености, описмењавању Срба и настанку и развоју глагољице и ћирилице.

– Овај заједнички пројекат лозничког Центра за културу “Вук Караџић” и Института за књижевност и уметност другу годину за редом настоји да популарише и промовише српску књижевност и културу на иностраним катедрама на којима се српски језик проучава као страни. С обзиром на два значајна јубилеја која се ове и наредне године обележавају у оквиру славистике – 1.150 словенске писмености и 200 година од штампања Вукових дела Писменице сербскога језика и Мале простонародне славеносербске пјеснарице, програм преводилачке радионице у Тршићу је конципиран тако да кроз низ предавања из културне историје, свакодневно превођење текстова о овој тематици, рашчитавање ћириличних рукописа од средњег до 18. века, као и кроз рад у радионицама калиграфије и другим ваннаставним активностима, пружи учесницима могућност да прошире знања стечена током њихових студија на матичним универзитетима као и стицање практичног преводилачког искуства – каже Драгана Грбић.

Материјал који се преводи са српског језика на енглески, немачки, италијански, руски и белоруски заснован је на сталној изложбеној поставци Музеја језика и писма у Тршићу “Развој српске писмености” ауторке Дајане Ђедовић, директорке Центра за културу. Већина учесника радионице први пут је у родном селу реформатора српског језика али и у Србији. Александра Прима са Филолошког факултета Државног универзитета у Санктпетербургу каже да је одлучила да студира српски зато што има рођаке у Србији и што је одувек желела да се приближи српској култури, а и њена колегиница Ирина Гучкова са истог факултета каже да се за студије српског језика одлучила спонтано.

– Мислим да руска и српска култура имају доста заједничких тачака, тако да проучавањем једне могу боље да упознам и другу, а самим тим и саму себе – каже она.

Џенифер Реш са Универзитета у Бечу објашњава да се за српски језик одлучила зато што је пожелела да разуме шта причају људи које често среће у бечком јавном превозу.

– Преводимо занимљиве текстове, а посебно је фасцинантно да то све чинимо у родном месту Вука Караџића. Волим Србију и Србе, јер су то најгостопримљивији људи – каже гошћа из Беча.

Сличне импресије имају у Татјана Белогољскаја из Москве, Ања Височник и Миријам Канавезе из Торина, Јулија Гољак и Настасија Масјук из Минска, Елена Манмана из Рима, Натасш Илић из Беча, Сара Еблен из Хамбурга и Кирстен Јефс из Нотингема. Намера организатора радионице је да до краја ове и у току следеће године у циљу обележавања поменутих јубилеја ова изложба буде приказана на катедрама за јужну славистику бројних европских универзитета. Овај међународни пројекат подржали су Центар за промоцију науке Републике Србије и град Лозница.

С.Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )