НАШИ СМО – ОЛОВО
Пре појаве телефона, мобилне телефоније и интернета, вести су дуго путовале па су људи касно сазнавали за догађаје. Данас се малтене кад неко кине у Кини, то одмах зна у Америци и тешко да било који иоле озбиљан догађај може да остане ван домашаја нашег сазнања, хтели ми то, или не. Свуда је тако, осим изгледа у земљи Србији где увек има стручњака за откривање топле воде, рупе на саксији и сличних “достигнућа”. Тако су неки тек ових дана “открили” случај “оловне деце” у Зајачи. Да је у питању неки пољопривредник или грађевинац који по цео дан ради и слабо прати медије, човек би могао и да разуме, али није. То су људи који брину о “заштити грађана” и здрављу нашем. Ко је последње две године иоле пратио медије, тешко да му је могла промаћи прича о деци из Зајаче која имају повишено присуство олова у крви. О Зајачи се писало и причало по свим медијима, али ето нису за то сазнали баш сви. Тако је заштитник грађана тек после добијене притужбе мештана Зајаче реаговао и закључио да су Министарства енергетике и здравља “повредила права грађана јер су пропустила да предузму мере контроле загађености” и препоручио да Министарство здравља “без одлагања спроведе ново испитивање нивоа олова у крви код деце у Зајачи”. Ону контролу коју је требало обавити још у јулу прошле године. Да ли је могуће да он за овај проблем није знао раније? Онда се огласила министарка здравља изјавом да Србија нема акредитовану лабораторију која би радила анализе олова у крви деце и најавила контроле у Словенији. Не схватам да ли ми ову лабораторију нисмо имали ни у време прошлог министра, када су анализе, иначе, рађене у Бриселу, или јесмо па је сада нема, као ни да ли је могуће да министарка није знала за децу из Зајаче као ни то да је Министарство здравља са Светском здравственом организацијом покренуло пилот-пројекат “Процена изложености олову у Зајачи”. Можда јој бивши министар није рекао за то. Онда дође и државни секретар омладине и спорта који рече да је реаговао чим је примио мејл о проблему у Зајачи. Лепо од њега што је брзо дошао, али да ли ни он до тог часа не чу за децу из Зајаче? Када се огласио заштитник, онда су и медији поново забрујали о Зајачи као да је вест потпуно нова, а није. Зашто се сада најављује долазак стручњака из Министарства здравља када оно није одговорило ни слово на допис из МЗ Зајача послат у два наврата почетком године, зашто се сада толико прича о деци из Зајаче, да неће можда неки избори, а тада се најбоље сликати са децом и “решавати” проблеме. Зашто, ако не пре, а оно у последњих годину дана надлежни нису заврнули рукаве и утврдили да ли загађење потиче из ваздуха, воде, или земљишта, да ли је то “историјско” загађење, или последица садашњег рада топионице? Да се јасно утврди стање и спрече нагађања и прозивке из ових, или оних разлога.
Иначе, клинци из Зајаче са оловом у крви и њихови забринути родитељи на контролу чекају готово годину дана и не знају када ће и хоће ли је уопште бити, нити их ико обавештава шта се ради на решавању овог озбиљног проблема. Све ово дешава се у земљи Србији чији политичари, а и остали фотељаши, воле да кажу како су “деца наше највеће благо”. Шта би било да нису?!
Т.М.С
