НАШИ СМО – ГОДИНЕ СУ ПРОЛАЗИЛЕ
Фудбал у Србији животари без неких изгледа за скорије оздрављење. Репрезентација је остала без пласмана на Светско првенство у Бразилу. Наши клубови у Европским такмичењима једва да могу да прођу квалификације за прво коло, а домаће првенство из године у годину је све незанимљивије и неквалитетније. Године пролазе, а наш фудбал тапка у месту. Исти људи годинама одлучују и не померају се из својих удобних фотеља. А за све то су још и добро плаћени. За неуспехе је увек крив неко други. Шта год урадили нема одговорности. А ко зна, можда би, када би резултати били бољи неко други пожелео њихово место. Е то им сигурно не одговара. Боље је овако. Штитиће своје интересе и кривицу пребацивати на друге. А фудбал нам умире.
Сличну судбину доживео је и ФК Лозница. Некадашњи прволигаш (од 1994. до 1998. године Лозничани су били чланови Прве “Б” лиге) испао је пре четири сезоне из Српске лиге и преселио се у Зону “Дрина” и од тада никако да се врати. Пред сваку нову сезону управа клуба је постављала исти циљ – титула и селидба у виши ранг. Крену добро, стекну чак и завидну предност у односу на ривале, али на крају ништа – неки други клуб оде даље. И тако из године у годину. Мењају се тренери, доводе играчи са стране, троше велике паре које град издваја за овај клуб, а резултата нигде. Увек је актуелно – покушаћемо поново, титула нам овог пута неће измаћи. А она измиче ли, измиче. И нико у клубу да се бар мало забрине. А и зашто би. Без обзира на резултате лова је сигурна. Лакше је довести играче и тренере са стране и њих окривити за неуспехе. За то време, млади и квалитетни домаћи фудбалери одлазили су у много мање средине за сићу јер за њих није било места у матичном клубу. Стицао се утисак као и да не желе у виши ранг. Све до сада. Прошле недеље завршено је првенство у Зони “Дрина”, а Лозница се коначно окитила титулом и од јесени ће се такмичити у Српској лиги. Велико олакшање за све. Е, баш у овој сезони нико није очекивао титулу. Пред старт клуб је због финансијских проблема био пред гашењем и било је неизвесно да ли ће се уопште такмичити. А онда је дошла нова управа, нови тренер, засукали су рукаве и ето резултата. Није то била нека сјајна игра, мучила се Лозница на већини утакмица, али видела се велика жеља и труд који су сви уложили, а највише фудбалери. Било је то довољно да се навијачи врате на стадион и коректним навијањем помогну својим љубимцима.
И шта сада? Српска лига јесте много квалитетнија од Зоне, али играти у овом рангу такмичења без жеље за даљим напредовањем не би било добро за будућност фудбала у овом крају. Најављују челници клуба јуриш на Прву лигу, ако не у овој, онда у наредној сезони и то је добро. Али, мораће много тога да се промени. Лозничани имају сјајне млађе селекције. Ти млади фудбалери су будућност клуба. Пионири и кадети годинама су чланови Прве лиге за тај узраст, а можда им се ускоро придруже и омладинци. Њима треба пружити прилику да врате Лозницу на старе стазе. Ако тако буде, поново ће Лозница бити клуб који ће окупљати најбоље домаће фудбалере, а сигурно је да ни резултати неће изостати. Не може то одмах, потребно је време да стасају, важно је да добију прилику.
В. Ст.
